OPREZ: Infarkt najčešće "pogađa" u ranim jutarnjim satima

U Srbiji godišnje više od 50.000 ljudi izgubi bitku sa kardiovaskularnim bolestima. Naročito alarmantan podatak predstavlja i činjenica da od bolesti srca oboleva dosta mladih jer prema statističkim podacima gotovo svaki peti umrli imao je između 30 i 70 godina.

Lekari objašnjavaju da srce svakodnevno ostvari oko 100.000 otkucaja, što predstavlja ogromnu snagu za kontinuirano izvorište krvotoka neophodnog za disanje i ishranu tkiva. Srce se snabdeva krvlju sa dve koronarne arterije, leve i desne, koje prolaze kroz površinu srca, dok manje grane koronarnih arterija prodiru u slojeve srca dajući bogatu mrežu kapilara.

Najveći problem srčanih bolesnika je akutni infarkt srca, odnosno klinički oblik koronarne bolesti koji nastaje pri začepljenju koronarne arterije, a karakteriše se trajnim oštećenjem odnosno funkcionalnim i anatomskim gubitkom srčanog tkiva.

Kako naglašava dr Danijela Vraneš, kardiolog Klinike za urgentnu medicinu Vojnomedicinske akademije, akutni infarkt miokarda je česta, urgentna bolest sa potencijalno lošom prognozom. Prema populacionim registrima, jednomesečni mortalitet bolesnika sa srčanim udarom iznosi oko 50 odsto, a najviše smrtnih ishoda kod polovine pacijenata dešava se u toku prva dva sata od pojave bola u grudima.

Dijagnoza akutnog infarkta miokarda postavlja se na osnovu karakterističnih simptoma i nalaza u kliničkoj slici, EKG i biohemijskim analizama. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze kao i terapije dati su prema zajedničkim preporukama američkog i evropskog kardiološkog društva, a na osnovu velikog broja podataka iz kliničkih, epidemioloških i eksperimentalnih studija. Infarkt srca karakteriše bol u grudima. Tipična lokalizacija bola je iza centralnog dela grudne kosti ili u želucu, a kod trećine bolesnika širi se prema ramenima ili nadlakticama, rukama, leđima, vilici i vratu. Kod žena se češće bol širi u vrat i vilice.

Karakter bola je tipičan kada se javlja u vidu stezanja, pritiska, probadanja, "cepanja", gušenja ili samo kao izuzetna uznemirenost bez mogućnosti da pacijent tačno da definiciju tegobe. Bol traje duže od 20 minuta, nekada i nekoliko sati. Stariji bolesnici osete češće malaksalost ili gušenje nego bol, a žene atipično opisuju bol i sklone su da duže čekaju da se jave lekaru. Prateći simptomi su često veoma izraženi u vidu znojenja, izrazite malaksalosti, mučnine, povraćanja, omaglice, nesvestice, gušenja i uznemirenosti. Kod polovine bolesnika početak bola nastaje u toku fizičkog napora ili emocionalnog stresa, iako tegobe akutnog infarkta miokarda mogu da počnu u svako doba dana ili noći, a poznato je da se javljaju češće u jutarnjim satima, najviše između šest i 12 sati, odnosno da postoje cirkadijalne varijacije u pojavi bola – naglašava dr Vraneš.

Akutna faza nestabilnog koronarnog sindroma obično traje oko dva meseca, dodaje doktorka.

Tim koji brine o zdravlju bolesnika trebalo bi da radi sa bolesnicima i njihovom porodicom, valja ih uputiti na specifične ciljeve terapije kao što su nivo holesterola u krvi, telesna težina i stepen fizičke aktivnosti – savetuje doktorka Vraneš.

Šta se dešava sa zbrinjavanjem i lečenjem pacijenta sa infarktom srca u doba pandemije Kovida-19 kad se ceo svet okrenuo ka jednoj bolesti na planeti?

- Na tu temu najnoviji podaci objavljeni su početkom juna 2020. u evropskom časopisu kardiologa "Juropijan hart džurnal". Multicentrična opservaciona istraživanja najviše iz Italije ali i iz drugih zemalja (Španije, Kine, SAD), pokazuju da je uočeno znatno smanjenje obolelih od akutnog infarkta miokarda 48,4 odsto, i to nesrazmerno za žene 41 odsto, a za muškarce 25 odsto. Stopa smrtnosti je porasla na 13,7 odsto sa 4,1. Povećan je i broj komplikacija koji prate akutni infarkt. Ukupno je bilo 10,7 odsto pacijenta pozitivnih na Kovid-19 sa znatno većom stopom smrtnosti od 28,6 odsto. Pandemija je takođe uzrokovala poremećaje u toku rada, jer se 39,2 odsto pacijenta kasno javljalo lekaru pa je produženo vreme za 31,5 odsto do prvog medicinskog kontakta i odlaska u kateterizacionu salu i blagovremenog lečenja – naglašava kardiolog.

Primećeno je i znatno smanjenje broja bolnički lečenih i drugih kardiovaskularnih stanja i bolesti. U studiji iz Španije koja je obuhvatila 78 centara uključenih u STEMI mrežu (mrežu za zbrinjavanje i lečenje pacijenta obolelih od infarkta srca) registrovan je dramatičan pad ukupnog broja procedura za 57 odsto, što zbog značajno smanjenog broja pacijenta sa infarktom srca za 40 odsto. Oko 16 odsto profesionalno obučenog osoblja za rad u kateterizacionoj sali bilo je pozitivno na Kovid-19.

- Smanjenje broja obolelih od infarkta u ovo doba pandemije je jedna od glavnih tema o kojima interventni kardiolozi razgovaraju na različitim platformama društvenih medija. Razlozi smanjenog broja pacijenta sa infarktom miokarda su strah od javljanja lekaru u bolnicu da se ne zaraze virusom, kao i boravak u karantinu i promenjen način života - dodaje dr Danijela Vraneš.

Ne bi trebalo zaboraviti ni uticaj Kovida-19 na ekonomiju zbog koga su u mnogim zemljama pacijenti izgubili zdravstvene beneficije, što stvara još jednu prepreku u traženju adekvatne pomoći. Ako je bilo koja od ovih teorija tačna trebalo bi tek očekivati porast broja komplikacija nakon preležanog infarkta koji nije adekvatno lečen.

Izvor: Politika
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.