Alternativni rok festival
Ove muzikante ne možete da kitite crvenim hiljdarkama, neki idu tako daleko da odbijaju da snimaju u studijima u kojima su svoj zvuk ovekovečili narodnjaci. Pa, ko bi mogli da budu ovi Marsovci nego alternativi rokeri, koji su za neke krajnje uvrnuta, za druge krajnje smela i beskompromisna muzička ostvarenja predstavili na Alternativnom rok festivalu u Studentskom kulturnom centru.
Nekom je potrebno 100 kilograma kokica da bi svirao i živeo svoju muziku, nekom plastična gajba da bi na nju smestio pojačalo, nekom jedna flaša piva, a Rambu Amadeusu osam mešalica za malter, različitih boja i zapremina.
Već naviknuta na najsmelije eksperimente, Rambova publika dobro je podnela performans pod nazivom "Mixing of aleternative rocks". Ništa neobično od ovog muzičara, niko nije ostao iznenađen najnovijim Rambovim muzičkim eksperimentom, ali maštu mnogih sigurno je zagolicala pomisao da je sve muzika i još više da svako može da svira. Nisu potrebne skupe gitare i bubnjevi, možete da se udarate rukama o zadnjicu i da proizvodite zvuke, da kao deca grebete metalne ograde, a za mekši zvuk da rezervišete drvene klupe, ili ako imate mogućnosti kao Rambo, da postanete virtuoz na usisivačima nekada, a sada na mešalicama za malter.
Rambo i, kako je najavljeno, jedan od njamarkantnijih protogonista minimalizma i konkretne muzike u ovom delu Evrope Miroslav Savić Mipi, pojavili su se pred publikom u crnim frakovima. Bez ijedne reči, što je posebno neobično za skoro uvek bajkovito raspričanog Ramba, počeli su dvadesetominutni performans.
Ko je shvatio, shvatio je. Na kraju naklon publici i to je to, možete da idete kući za početak da svirate na varjačama, viljuškama i kašikama, kad to maturirate pređite na ozbiljnije instrumente kao što su mešalice za beton.
Posle nekoliko popijenih piva i popušenih cigareta Festival se nastavlja nastupom benda "Intruder". Ako ne znate da su osnivači benda Nebojša Marković i Ivan Halupka, pomislili biste da se radi o nekoj stranoj grupi. Pesme izvode na engleskom jeziku, s osloncem na elektro-pop, uz razne eksperimente sa drugim žanrovima, kao što su dzez i drum'n'bass. Opušten i perfekto izveden nastup, nema treme, pa muzičari su do pre nekoliko minuta bili u publici. Tek da se zna da MTV Adria nije tek tako nominovala bend za nagradu Novi evropski zvuci. Možda im fali malo više ličnog pečata i lokalnog kolorita, po kojem bi mogli da budu prepoznatljivi i javnosti van Srbije. Bilo kako bilo, dobro zvuče i mnogo se trude, a komentare novinara i ne moraju da slušaju…
Ne znamo, na primer, koliko do komentara drže mladi muzičari okupljeni oko projeta “Svi na pod”. Reč je o trenutno jedinstvenom projektu u Srbiji koji, prema ocenama kritike, izvodi muziku bez pravila - ili s pravilima, kako god da im se dopadne i kuda god da ih ta nazovipravila odvedu. Odlično kao neobavezno dečje igranje uz pesmu u parku, kao nehajno "kuliranje" na nekoj beogradskoj ulici. Ljudi iz kraja, drugari i drugarice okupili su se i počeli da se igraju muzikom, sve s jednim mišlju - da stvore dobru muziku. U tome za sada uspevaju, kao i svi oni koji ne plivaju niz reku, sviraju samo svoju muziku, pa iako upadnu u neku maticu, sigurno će se izvući.
Tako i alternativni rokeri - ne interesuju ih novac i slava (ili to samo tako izgleda) - sviraju ljudi ono što osećaju i misle da treba. Do top lista ne drže, a i zašto bi, pa i muzika jednog Betovena nije najbolje dočekana kad se pojavila. U šta će se na kraju pretvoriti pravac u muzici zvani alternativni rok ostaje da se vidi. Za sada, i pored najezde muzičkih zvezdica, keša, lepih devojaka i limuzina, ima još dosta onih koji sviraju u nekoj garaži za svoju dušu i ne slušaju nikoga.
Tekst: Danijela Tadić