Obrok na jordanski način

Originalnost bliskoistočne kuhinje ogleda se u misterioznoj veštini sjedinjavanja začina, različitih ukusa i mirisa. Jordanska kuhinja deo je arapske kulinarske tradicije, a jela od jagnjetine i piletine veoma su cenjena. Uz njih su česti kiselo mleko, plavi patlidžan, paradajz, pirinač ili hleb, dok su najčešći začini beli luk i nana.

Ovom prilikom svoje kulinarsko umeće predstavili su gostujući šefovi kuhinje iz hotela “Grand Hajat Aman” u Jordanu. Kuvari su oduševili goste restorana “Metropoliten gril” raznobojnim đakonijama, služenim u autentičnim zemljanim posudama. Sve je bilo podređeno ovoj arapskoj zemlji – od ćilima, nargila, posuđa, preko muzike, tradicionalne nacionalne nošnje koju su nosili konobari, do kuskusa.

Specifični za ovaj narod su način, vreme i dužina trajanja obroka. U muslimanskim porodicama doručak se služi posle jutarnje molitve i obično se sastoji od jaja i sira, dok je ručak najčešće oko dva sata posle podne i predstavlja najobilniji obrok. To je vreme kada se susreću s prijateljima i razmenjuju najnovije vesti. Jedino u posebnim prilikama, ručak može da traje i po nekoliko sati. Iako za večeru kažu da predstavlja lagani obrok, osim tokom posta, kada se ne jede ništa od izlaska pa do zalaska sunca, mi smo se uverili u totalno suprotno.

Dobrodošlicu nam je poželeo okrugli švedski sto s predjelima, pa da se prethodno nismo prošetali i videli još dva ovakva, gde su se nalazila glavna jela i poslastice, verovatno bismo ovde i završili večeru. Najviše je bilo plavog patlidžana, i to u obliku musake, pirea ili na grilu. Zatim, pire od leblebija, salata s peršunom i paradajzom, pire s krastavcem i paradajzom, boranija, beli sir s origanom i sve to dekorisano slatkim urmama.

Poseban specijalitet predstavlja stari beduinski recept mansaf – celo jagnje kuvano u sosu od kiselog mleka, koje se služi na pirinču, zatim humus (sos koji ide uz pečeno meso) i kebab – meso nabodeno na ražanj u komadu ili komadićima (kod nas poznato kao ražnjić). Masline se jedu uz skoro svako jelo i veoma su popularne. Omiljeni začini su nana ili menta, ali i ostali karakteristični za Jordan, kao što su esencija limuna, pomorandže, jestivog cveća geranijuma, pomorandžin cvet i latice ruža.

Pored jagnjetine, koja je bila glavna na meniju, najviše se tražila pileća musaka, govedina u sosu, grilovano meso, pileći ražnjići, ražnjići s mlevenim mesom…

Kada je na red došao dezert, mesta u našim stomacima skoro da nije bilo. Uz mali predah, uzeli smo voća (lubenica, dinja, ananas, kivi), bilo je baklave, pudinga od griza s kremom, mlečnog pudinga s medom, služenog u malim čašama nalik na one iz kojih se kod nas pije rakija, karamelizovanih komadića hleba u obliku torte, kolača s bademom…

Kao što tradicija nalaže, gosti su posluženi kafom i još popularnijim čajem s dosta šećera, u nadi da ćemo se uskoro ponovo sresti.

Tekst: Jelena Antonijević
Foto: Marko Risović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.