Otvarati ili ne otvarati karte?
LONDON, 03. februar 2011. (FoNet) - Sukob pristalica i protivnika predsednika Mubaraka, u kome je najmanje četiri lica poginulo, a više od 600 povređeno, pokazao je koliko će biti teško ostvariti mirnu tranziciju vlasti u Egiptu, piše Dejli telegraf u uredničkom komentaru.
List piše da je situacija naročito delikatna za Zapadne lidere, prenosi BBC.
Hosni Mubarak je pune tri decenije bio jedan od najbližih američkih saveznika na Bliskom istoku, a u kriznim vremenima se pokazao kao važan i pouzdan partner.
Zapad ima puno pravo da u ovom fluidnom trenutku egipatske istorije iskoristi svoj uticaj, ali to mora da radi vrlo pažljivo.
Poziv američkog predsednika Obame da mirni prenos vlasti smesta počne, što je ponovio i britanski premijer Kameron, pokazao se kao preuranjen.
Otkrivanjem svojih karata Obama rizikuje da američku administraciju uplete u proces političke reforme nad kojim ima malu ili nikakvu kontrolu, a čiji ishod je i dalje potpuno neizvestan.
U takvim okolnostima bilo bi mudro da se svetski lideri uzdrže od javnih izjava i da pritisak na vlasti u Egiptu vrše iza kulisa, poručuje autor redakcijskog komentara u Fajnenšel tajmsu.
Dopisnik Indipendenta u Vašingtonu ističe da je haos na ulicama Kaira dodatno zakomplikovao situaciju u kojoj se nalazi Barak Obama.
Najnoviji razvoj događaja je ukazao na bespomoćnost američke administracije da određuje dalji tok zbivanja, a otvorio je i mogućnost da Vašington, bar privremeno, bude prisiljen da sarađuje sa bliskim saveznikom čiju vladavinu je doveo u pitanje, a koji za svoj opstanak pribegava nasilju.
Američka administracija je oštro osudila sukobe u Kairu, ali Obamin manevarski prostor je sada još više ograničen, pa mu ne preostaje ništa drugo nego da poput svih ostalih na televiziji prati šta se događa i da drži palčeve da će se situacija razvijati u za njega željenom smeru, ističe vašingtonski dopisnik Indipendenta.
Autor komentara u Gardijanu tvrdi da je to što se događa u Sredozemlju važnije za Evropsku uniju nego za Sjedinjene Države, ali da se, uprkos toj činjenici, za sada iz Brisela ne čuje nikakav glas.
Šef evopske diplomatije, kako je list naziva - nevidljiva lejdi Ešton, trebalo bi da formira specijalnu službu čiji zadatak bi bio da razradi odgovore na sve moguće ishode u Egiptu, Tunisu i svakoj drugoj arapskoj zemlji u kojoj se narod odluči da u svoje ruke uzme sopstvenu sudbinu.
Evropskoj uniji su neophodni brzina, fleksibilnost, jasnoća i mašta, a sve su to osobine koje se vrlo retko dovode u vezu s tim tromim višenacionalnim klubom.
Unija bi zato odlučnom akcijom u inostranstvu trebalo da pokaže da je sposobna da svoju budućnost kroji i kod kuće, tvrdi autor komentara u Gardijanu.