TROŠI TELO: Dugotrajni stres slabi imunološki sistem i utiče na stvaranje antitela

Pedeset godina istraživanja stresa ukazuje na to da on duboko utiče na telo, počev od pamćenja do načina na koji telo skladišti masti. Naučnici su utvrdili i da izaziva strukturne promene u mozgu.

- Hroničan stres troši telo - kaže Ketrin Friman Anderson, profesor sociologije sa Univerziteta u Hjustonu.

Dugotrajni stres slabi imuni sistem. Godine 1991. naučnici koji su proučavali vezu između psihološkog stresa i imunološkog odgovora namerno su izložili 394 zdrava učesnika jednom od pet respiratornih virusa. Ispitanici su potom stavljeni u karantin i nadgledani su. Čak i nakon kontrole faktora kao što su starost, pol, obrazovanje, težina i prethodni status antitela, istraživači su otkrili da su osnovni nivoi stresa kod neke osobe povezani s povećanim rizikom od obolevanja. Od tada su desetine studija pokazale da hronični stres uvećava rizik ne samo od prehlade već i od razvoja stanja poput astme i Alchajmerove bolesti.

Kavita Vedhara, profesorka zdravstvene psihologije sa Univerziteta u Notingemu, koja sprovodi studiju o Kovidu-19 i stresu, osmislila je 2018. godine eksperiment za 138 starijih odraslih da bi utvrdila da li pozitivno raspoloženje može da ima zaštitni efekat. Vedhara je otkrila da su psihološki uticaji, uključujući stres i raspoloženje, uticali na odgovor antitela učesnika. Otkrila je da je vakcina bolje delovala kod pojedinaca koji su na dan vakcinacije bili raspoloženi.

Stres takođe utiče na koncentraciju mnogih hormona, uključujući kortizol, koji deluje na stvaranje antitela. Tokom reakcije "bori se ili beži", mozak aktivira mrežu koja uključuje hipofizu i nadbubrežne žlezde. Te žlezde oslobađaju kortizol i druge hormone koji održavaju telo u visokoj pripravnosti.

Ali kortizol takođe ima iznenađujuće mesto u imunološkom sistemu. Većina imunoloških ćelija takođe ima receptor za njega.

- To znači da postoji direktan mehanizam kojim kortizol može da reguliše imunske ćelije i naš imunološki sistem - kaže Vedhara.

Još ne znamo, navodi, koliko smanjenje stresa može da pomogne u zaštiti od teškog slučaja Kovida-19, ali možda postoje mere koje sada mogu da se koriste za smanjenje ukupne anksioznosti. Ali promenom ličnog ponašanja ne može se izboriti protiv strukturnih izvora stresa.

Izvor: B92/Nedeljnik
Foto: Ilutracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.