Bolest koja se uzima

Crvene vrpce i besplatni kondomi, kao i priče o tome da se ova bolest uz malo nehaja prema vlastitom telu može dogoditi svakome već su postali deo folklora kad je reč o sindromu stečenog imunološkog deficita, bolesti znanoj kao sida.

Svet se već tradicionalno seti ove bolesti 1. decembra ili ako se se razboli neka javna ličnost. Ostalim smrtnicima ostavljeno je da sami razbijaju glavu kako i zašto.

U Srbiji je tokom 2007. godine 12 osoba umrlo od side, registrovano je 75 novozaraženih virusom HIV-a, a 29 zaraženih HIV- om je i obolelo od side.

I pored stalne priče da je sida bolest koja se ne dobija nego uzima, u javnosti još uvek postoji mnoštvo predrasuda. Jasno je da su u strahu velike oči, a nekad i sve znanje o medicini ne pomaže.

Lekari i zaposleni u jednom domu zdravlja u Srbiji alkoholom su oprali celo jedno odeljenje, pošto su doznali da je u čekaonici boravila osoba zaražena HIV-om. Zaraženi ovim virusom teško da mogu da poprave zub. Bolesni od virusa HIV-a, ako nemaju dovoljno materijalnih sredstava za medikamente, u Srbiji su prepušteni sami sebi i milosti ili nemilosti okruženja.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu trenutno 33,2 miliona ljudi živi s virusom HIV-a, od čega 2, 5 milona dece mlađe od 15 godina. Procene kazuju da se tokom svakog dana ove godine virusom HIV-а zarazilo 6.800 osoba, a od side umrlo više od 5.700, uglavnom zbog neodgovarajućeg lečenja.

Sida se ne prenosi rukovanjem

(old_image)Stručnjaci naglašavaju da od zaraze HIV-om do pojave bolesti može da prođe više od 10 godina. Zaražena osoba može izgledati savršeno zdravo i biti sposobna za rad kao i svako drugi.
Epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Danijela Simić kaže da je tokom ove godine 37 osoba saznalo da je HIV pozitivno, a da nije imalo nijedan simptom.
Lekari upozoravaju da na infekciju HIV-om ukazuje brz gubitak težine, suvi kašalj, temperatura, noćno preznojavanje, bolovi u mišićima, opšta malaksalost. Svaki od ovih simptoma može biti i signal za neku drugu bolest, a jedno se testiranjem može ustanoviti da li je osoba HIV pozitivna.

HIV se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, rukovanjem i slično, konzumiranjem hrane koju je spremila HIV pozitivna osoba. Insekti ne mogu preneti virus.

Epidemiolog dr Danijela Simić naglašava da je glavni način prenošenja infekcije korišćenje zajedničkih iglala kod intravenskih narkomana - 43 odsto, a sledi seksualni odnos bez zaštite, s osobom istog ili suprotnog pola - 36 odsto.

- U Srbiji zabrinjava porast seksualnog prenosa HIV-a, naročito izražen u poslednjih deset godina. S druge strane, opaža se pad broja obolelih među intravenskim narkomanima. A iako naša zemlja spada u zemlje s niskom prevalencom, zvanično registrovana prevalenca HIV infekcije je 0,01 odsto, epidemiološka situacija može se okarakterisati kao potencijalno nesigurna.

Potencijano nesigurnu situaciju Simićeva objašnjava nepovoljnim socio-ekonomskim uslovima, rizičnim ponašanjem i potencijalnom opasnošću od ekonomski uslovljene migracije iz zemalja istočne Evrope i centralne Azije, koje su teško pogođene epidemijom HIV-a.

Veća zdravstvena kultura - manje bolesti

(old_image)Smanjenje broja umrlih i obolelih od side u našoj zemlji lekari objašnjavaju primenom kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije koja je od 1997. dostupna i besplatna u Srbiji. Podaci govore da je znanje o sidi i načinima infekcije veće nego prethodih godina, ali je stigmatizacija zaraženih i obolelih i dalje veoma prisutna u društvu. Mnogi, pa i stručnjaci probleme nastoje da reše sa distance.

Koordinator programa za mlade UNICEF-a i predstavnik tematske grupe Ujedinjenih nacija za HIV i sidu dr Jelena Zajeganović-Jakovljević kaže da ohrabruju podaci da je najviše znanja o bolesti među mladom populacijom.

- Svaka druga mlada osoba ima dovoljno znanja o načinim prenosa HIV-a, a zabeležen je i pad novoobolelih među visokoobrazovanom populacijom.

Ministar zdravstva u Vladi Srbije Tomica Milosavljević naglašava da je danas najbitnije omogućiti svim obolelima i zaraženima da budu tretirani na pravedan način.

- Velika je razlika u dostupnosti lekova. Nisu svi pacijenti u stanju da sebi obezbede odgovarajuću terpaiju, ali problem je u tome što i dalje malo građana ima razvijenu zdravstvenu kulturu. Ovo važi i za medicinske radnike.

Mnogi još smatraju da nije toliko bitno redovno prati ruke, ne pazi se šta se i koliko jede, na kondom se ne misli, a najčešći vid "kontracepcije" je i dalje abortus.

- Srbija, pored podsaharske Afrike, ne sme da čeka na pomoć Evrope i sveta kad je sida u pitanju. Građani moraju da shvate da je najbolji način lečenja prevencija. U Srbiji je prosečni životni vek za pet godina kraći nego u Evropi. Dok smo se mi bavili nacionalnim pitanjima, u Evropi je menjan način ishrane. Kod nas su se ljudi još početkom '90-ih javljali lekaru zbog stomačnih smetnji, da bi na kraju shvatili da su HIV pozitivni.

Prema ministrovim rečima, u Srbiji ima više od 2.000 registrovanih HIV pozitivnih osoba, a pretpostavlja se da ih je oko 3.000. Ipak, to je gruba epidemiološka procena.

(old_image)Da bi se problem rešio na pravi način, stručnjaci preporučuju decentralizaciju zdravstvenog sistema u pružanju usluga i najavljuju da će glavni fokus u narednom periodu biti na socijalno marginalizovanim grupama, mladima u institucijama socijalnog staranja, maloletnim delinkventima, zatvorenicima i ženama koje se bave prostitucijom.

Od 1981. godine, kada je sida prvi put prepoznata kao nova bolest, umrlo je više od 30 miliona ljudi, što epidemiju HIV-a / AIDS-a čini najdestruktivnijom u pisanoj istoriji čovečanstva.

Najveći problem i dalje ostaje dostupnost skupih lekova svim zaraženima, ali i sama stigmatizacija HIV pozitivnih, kojima je u nekim slučajevima leđa okrenula i najbliža porodica. Još će mnogo vremena proći dok svet ne počne da deli ljude na dobre i loše, a ne HIV pozitivne i HIV negativne. A jedini lek za sidu i dalje ostaje kondom.

Danijela Tadić