ŽRTVE RODNE DISKRIMINACIJE: I obrazovane žene teško nalaze posao

Autori izveštaja o pravima žena upozoravaju da se one često suočavaju sa rodnom diskriminacijom pri zapošljavanju, ali i kasnije na radnom mestu. Obrazovanije su, ali su češće nezaposlene. Brojnije su od muškaraca, ali su neuporedivo manje zastupljene na mestima gde se odlučuje. Imaju ista prava kao muškarci, ali je njihov položaj lošiji i u privatnoj, i u javnoj sferi. Neuporedivo češće su izložene diskriminaciji na osnovu roda i pola, ali i fizičkom, psihičkom i ekonomskom nasilju. Za isti posao su plaćene čak 11 procenata manje od muškaraca, više su opterećene radom u domaćinstvu i brigom o deci i starijim članovima porodice. U posebno nezavidnom položaju nalaze se žene koje pripadaju marginalizovanim grupama, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive u ruralnim sredinama, žene koje pripadaju LGBT populaciji...

Ovo su samo neki podaci koji skiciraju položaj žena u Srbiji 75 godina nakon što su dobile pravo glasa u bivšoj Jugoslaviji, koji su objavljeni u tzv. nultom "Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti" i kojim organizacija „FemPlatz” u saradnji sa Timom UN za ljudska prava u Srbiji počinje redovno godišnje izveštavanje o pravu žena u našoj zemlji. Iako zvanični podaci govore da u našoj zemlji živi oko 180.000 više žena od muškaraca, položaj pripadnica lepšeg pola često je nezavidan, a brojke govore da je neravnopravnost najveća u porodičnom gnezdu. Podaci izvedeni iz ovog izveštaja jasno svedoče da žene provode čak 38 sati nedeljno u aktivnostima koje su u vezi sa vaspitanjem dece – duplo više od muškaraca, koji se naslednicima bave 20 sati. Osim toga, žene troše znatno više vremena na kućne poslove i neuporedivo se više bave starijim članovima porodice.

- Položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji je nepovoljan i loš. Stopa nezaposlenosti žena najviša je u regionu Južne i Istočne Srbije (13,8 odsto), a najniža u Beogradskom regionu (9,3 odsto) i Vojvodini. U decembru 2019. godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 506.865 nezaposlenih – 55 odsto činile su žene. Zabrinjava podatak da čak trećina žena koje traže posao nema prethodnog radnog iskustva, a najviše nezaposlenih je u starosnoj kategoriji od 25 do 34 godine. Samo 1,5 odsto nezaposlenih žena, koje su registrovane u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prima nadoknadu, 72 odsto je registrovano, ali ne prima nadoknadu, a četvrtina nezaposlenih žena nije evidentirana na birou. Mere štednje i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, uvedene 2014. godine, nesrazmerno su pogodile žene, jer upravo one čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, administraciji i sektoru socijalne zaštite - ističu autori ovog izveštaja, koji skreću pažnju da poslodavci često prijavljuju žene da imaju niže obrazovanje od formalnog kako bi porezi i doprinosi na zarade bili niži, a ova praksa naročito je rasprostranjena u sektoru proizvodnje. Osim toga, položaj tekstilnih radnica u Srbiji posebno je zabrinjavajući.

Autori izveštaja o pravima žena upozoravaju i da se žene često suočavaju sa rodnom diskriminacijom zasnovanom i prilikom traženja posla, ali i na radnom mestu. Naime, istraživanja govore da je trećina žena prilikom razgovora za zapošljavanje morala da odgovori na pitanja o deci – da li ih ima ili planira, a od sedam odsto žena traženo je lekarsko uverenje da nisu u drugom stanju. Gotovo trećina žena navodi da im je bilo uskraćeno pravo na porodiljsko odsustvo, odnosno da nisu primale naknadu zarade ili druge naknade definisane zakonom. Među ženama koje su uzele porodiljsko odsustvo sa posla, 64 odsto njih se po isteku odsustva vratilo na svoje radno mesto, a 16 odsto njih moralo je da se vrati ranije nego što su planirale. Osim toga, svakoj sedmoj ženi je smanjena plata po povratku sa porodiljskog odsustva, a devet odsto njih moralo je da radi duže.

Prema rezultatima istraživanja o rodnoj diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, čak 40 odsto žena je navelo da su barem jednom doživele neki oblik seksualnog uznemiravanja na javnom mestu, a veliki broj njih suočio se sa gestovima, šalama i zvukovima sa seksualnom konotacijom. Svaka sedma žena dobijala je mejlove ili SMS-ove seksualne prirode od kolege ili nadređene osobe, a 15 odsto njih doživelo je da im kolega ili nadređeni predloži seksualni odnos.

Istraživanje OEBS-a o nasilju nad ženama iz 2019. godine pokazuje da je čak 75 odsto žena doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja i proganjanja, odnosno fizičkog ili seksualnog nasilja od 15. godine.

Tokom poslednjih deset godina u Srbiji je primetno zlostavljanje žena – u proseku njih 30 godišnje izgubi život u partnerskom nasilju. Za ženu je najopasnije mesto njen dom, jer je čak 60 odsto žena ubijeno u svojim kućama, stanovima ili dvorištima.

Autori izveštaja o pravima žena u Srbiji ističu da su žene koje žive na selu izložene višestrukoj diskriminaciji – one se suočavaju sa preprekama u pristupu obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, socijalnom i penzijskom osiguranju. Žene zaposlene u poljoprivredi imaju marginalizovan status, veoma retko su nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a čine većinu porodične radne snage. Samo je četvrtina gazdinstava registrovana na žene, a svega 15 odsto njih su upravnice imanja.

Inače, žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji, dok se u zajedničkom posedu nalazi tek 11 odsto nekretnina. U bračnim zajednicama, suprug je vlasnik nepokretnosti u 70 odsto slučajeva, a žena svega u 14,5 odsto slučajeva.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.