Bez obaveza
Ako ste mislili da je Ešton Kučer Džastin Timberlejk, a Natali Portman Mila Kunis, a da su im se u „kombinaciju“ ubacili Džejk Džilenhol i En Hatavej – pogrešili... niste! Svi se oni „vrte“ oko istraživanja „prijatelja s povlasticama“. Izgleda je iz nekog razloga pitanje „da li je moguć seks bez emocija“ hit ove sezone u Holivudu...
Zanimljivo je da sličnosti idu do te mere da se film „Bez obaveza“ (No Strings Attached) prvobitno čak i zvao „Friends with Benefits“, da bi na kraju ipak taj naziv prepustio filmu sa ljubavnim tandemom Timberlejk-Kunis. Da li su studiji odigrali neku igru ili šta se zapravo desilo – slučajnosti je danas ipak relativno malo u industriji zabave.
Kučer u pravoj ulozi
Nakon što je Cvikov film „Ljubav i drugi stimulansi“ (Love and Other Drugs) razočarao, realna je bila strepnja da će Rajtmanova „verzija“ biti još slabija, ako ni zbog čega drugog onda zato što Kučer, iako uvek duhovit i šarmantan, ipak nije Džilenhol.
Međutim, čudan je Holivud – iznenadi kada se najmanje nadate. Tako se desilo da Ešton „održi čas“ Džejku kako uloga može da legne čak i kada se film kreće u okvirima očekivanog proseka. Dve, tri ili četiri „filmske zvezdice“ dali filmu „Bez obaveza“ jedno se ne sme poreći – Ešton je sjajan u ovom filmu i njegovo srce zauzima veći deo velikog ekrana.
Natali Portman je sigurno uložila manje energije u ovaj film, jer se nesumnjivo dosta potrošila na „Crnog labuda“ (Black Swan), što se i vidi. Oni su simpatičan filmski par, ali Ešton je taj koji nosi film, pomognut sjajnim epizodama Kevina Klajna i Lejk Bel, koja je i inače sjajna glumica, ali nikako da dobije pravi priliku da zablista kao glavna uloga.
Napravljen zbog čiste zabave
Videćemo kako će temi emocijama „nepokvarenog“ uživanja u seksu pristupiti film Vila Gluka „Friends with Benefits“. Ono što je Ivan Rajtman izabrao jeste zabava, bez prevelike „mudrosti“. I to jednostavno funkcioniše. Jer, pogledajmo kako je Edvardu Cviku prošao pokušaj da bude i duhovit i ozibljan u „Ljubavi i drugim stimulansima“?! Pa, prilično neuspešno.
„Bez obaveza“ je prosek koji ni ne pokušava da ode iznad toga i zato je prihvatljiv. I to još govorimo o proseku u kome je Ešton prevazišao sebe i sasvim je neodoljiv junak. Šta više tražiti od jednog od tri manje-više slična filma?! Bez emocija se prepustiti i uživati u tome... Mada, da li to funkcioniše na duže staze? Naravno da ne, uostalom kao i seks bez emocija. Ali je uvek lepo do „prizemljenja“.