PRVI ZNACI PATOLOŠKOG POREMEĆAJA: Da li ste razvili Pljuškinov sindrom?

U domu svakog od nas nalaze se stvari koje čuvamo iz jednog jedinog razloga - vezani smo za njih. To mogu biti podsetnici na neka lepa prošla vremena ili ih pak čuvamo samo za svaki slučaj (koji se obično nikada ne desi).

Ali, ako tih stvari ima baš puno, možda ste zapravo razvili takozvani Pljuškinov sindrom ili patološku potrebu za nagomilavanjem stvari.

Pljuškinov sindrom dobio je ovo ime prema Pljuškinu iz dela Nikolaja Gogolja "Mrtve duše", koji je bio komplusivni sakupljač.

Ovo su znakovi koji ukazuju da ste patološki sakupljač stvari:

1. Da li ste šopingholičar?

Ako imate neutoljivu želju da stalno nešto kupujete, često i stvari koje vam nisu potrebne, budite svesni da jednog dana nećete više imati gde da ih stavite. Za šta vam tačno treba dvasdeset paketa novih čaša ili deset istih majica?

2. Deo vaše kuće je neupotrebljiv zbog stvari

Nepotrebne stvari koje se ne koriste polako mogu da preuzmu čitav životni prostor u kući kompulsivnog sakupljača, sprečavajući vlasnika da slobodno koristi čak i osnovne prostorije i predmete.

Sve počinje sa malom gomilom stvari u ćošku koje niste pipunuli mesecima ili godinama...

3. Stvari se nakupljaju spontano

Štedljivi ljudi mogu da sakupe puno stvari, ali tačno znaju šta skladište i gde. Ali, kod ljudi sa Pljuškinovim sindromom, nema nikakve naznake organizacije niti skladištenja zaliha. Stvari se nagomilavaju spontano, često i nasred sobe...

4. Čuvanje smeća

Siguran znak patološkog sakupljanja jeste čuvanje otpada koji bi drugi ljudi odmah bacili, poput starih novina, reklamnih materijala, dokumenata koji više ne važe, obuće koja se raspala... Ljudima sa Pljuškinovim sindromom veoma je teško da se odvoje od odeće koja im je mala, od cipela koje više ne mogu da obuju, čak i od slomljenih predmeta koje više ne mogu da koriste.

5. Nehigijenski uslovi

Patološkim salupljačima je teško da priznaju, ali u najvećem broju slučajeva oni žive u uslovima koji se smatraju nehigijenskim. Veliki broj stvari nosi sa sobom i puno prašine, koju je u jednom trenutku nemoguće očistiti. Da ne pominjemo slučajeve u kojima se stvari donose i sa ulice, a ne dezinfikuju se. U ovom slučaju, već je vreme da se potraži stručna pomoć.

6. Distancirate se od ljudi

Sa ovim poremećajem ponašanja pre ili kasnije dolazi i do osećaja stida i želje da se problem sakrije, pa se ljudi sa Pljuškinovim sindromom polako distanciraju od ljudi, kako ne bi dolazili u njihov prenatrpani dom.

7. Čišćenje i sortiranje stvari izaziva vam paniku i bes

Osobe sa Pljuškinovim sindromom čak i dobronamerno mešanje porodice i pokušaj da se deo stvari izbaci smatraju pretnjom koja u njima izaziva ljutnju, paniku i bes.

8. Stvari povezujete sa ljudima

Stvari ne treba da vam uzrokuju iste emocije kao ljudi. Osobe koje pate od patološkog sakupljanja teško se odvajaju od plišanih igračaka jer ih podsećaju na detinjstvo, nikome ne daju stvari svoje bebe (iako je odrasla) jer osećaju kao da će ih to razdvojiti od deteta...

Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.