Mašta je važnija od znanja
Kažu da je tvorac teorije gravitacije Isak Njutn pričao da sebe doživljava kao dečaka koji se igra kamenčićima na obali mora, tvrdeći pri tome da su kamenčići ono što on kao naučnik zna, a more pred njim ono što nauka tek treba da odgonetne.
Uz pitanje “gde je ovde kloniranje” i sa željom da makar jedan prst zamoče u to more nauke, prvom Festivalu nauke u Srbiji pridružila se i grupa beogradskih srednjoškolaca. Na vratima zgrade "Geozavoda" gužva kao pri ulasku na rokenrol koncert ili utakmicu. Slučajni prolaznici ne kriju svoje iznenađenje - toliko mladog sveta zainteresovanog za nauku, pa ko bi rekao…
Muzika “Kraftverka”, pa malo klasike, pa ponovo neki tehno, svetlosne instalacije, eksperimenti uživo, miris hemikalija, ljubopitljivost u očima i hiljadu pitanja - kako, šta, kada, zašto?
Mada ovakve vesti danas mogu da uđu u rubriku "verovali ili ne" u Srbiji ima dosta mladog, inteligentnog i radoznalog sveta spremnog da se posveti nauci. Teško da ćete ove ljude videti u "Velikom bratu", "Zvezdama granda" ili podmlatku neke političke partije. Oni ne očekuju veliki novac i uspeh preko noći. Što je najvažnije, prema nauci gaje istinsku ljubav.
“Fizika uzvraća udarac”, “Kuvanje s Milanom i Marijom”, “Hemija kao magija”, pa zašto je luk ljut, zašto je lubenica povrće, matematika kao jezik prirode i crtanih filmova plene pažnju onih koji su sigurni da je od svih mogućih svetova najlepši svet nauke.
Ko je naučnik?
- Svako je duboko u sebi naučnik, pitanje je samo da li je čovek u stanju to da otkrije i kada - uglas govore Igor Prlina, učenik trećeg razreda prirodno-matematičkog smera Zemunske gimnazije i Nikola Golubović, đak trećeg razreda srednje škole “Nikola Tesla”.
(old_image)Igor i Nikola vole "sve “što vole mladi” - muziku, sport, filmove... Kažu da su u pozorištu bili prošle ili pretprošle godine, ali zato matematiku, fiziku ili hemiju vežbaju skoro svaki dan.
Nikola je za ovu subotu propustio fudbal s drugarima, ali je svestan da je i za nauku, kao i za fudbal, potrebna istrajnost i disciplina, pa je zato na Festivalu nauke. Nikola hoće da studira matematiku ili FON, Igor fiziku ili hemiju. Nikola dobija đačku stipendiju za odličan uspeh, Igor je republički prvak u fizici i hemiji za prošlu godinu; u matematici je treći. Za svoja dostignuća nagrađen je stipendijom od 15.000 dinara mesečno.
- Ne bih rekao da naša država ne brine o talentima, ali svestan sam da smo mi siromašno društvo i ne mogu da očekujem velika izdvajanja za nauku. Ja sam u principu zadovoljan, dobio sam prošle godine i novčane nagrade zbog uspeha na takmičenjima. S obzirom na to da mi je porodica tada bila u lošoj materijalnoj situaciji, ja sam neka dva meseca novčano pomagao svoje roditelje - poverava nam Igor.
Oba naša sagovornika su svesna da su naučniku za postizanje rezultata bitni, ali ne i neophodni, malo bolji materijalni uslovi.
- Za bavljenje naukom su važne i pare, znanje, dobri uslovi, ali pre svega živa zainteresovanost i ljubav prema nauci.
Na pitanje gde vide svoju budućnost još nemaju spreman odgovor. Kažu da je rano da razmišljaju o karijeri negde u svetu, ali ističu da će znanja sticati na fakultetima u Srbiji.
- Nikad ne bih upisao neki privatni fakultet. Kaže se da je znanje novac, ali kod nas se u privatnim fakultetima ide u suprotnom smeru - novcem se kupuje znanje. Iako sam na prirodno-matematičkom smeru, kod nas u razredu, od 26 učenika, samo sedam hoće da studira fakultete koji imaju veze s prirodnim naukama ili matematikom - kaže Igor.
On smatra i da visoke škole nisu za svakoga
- Fakultet nije za sve, nego ili za najvrednije ili najsposobnije. Čovek mora da ima neke kvalitete.
Bauci ne stanuju u nauci
(old_image)
Igor i Nikola smatraju da u nauci nema bauka, pa da to nije ni matematika.
- Volim sport, čak sam trenirao i fudbal, ali matematika je zaista ono što me interesuje - priča nam Nikola. Otkriva da je ključ matematike u vežbi. - Možda samo 10 odsto nadarenosti i 90 odsto vežbe.
Nasupot mnogim njihovim vršnjacima koji, i kad dobiju odličnu ocenu, stalno ponavljaju “nisam ništa učio”, Igor i Nikola znaju da iza svakog uspeha stoji veliki rad.
- Niko ne može bez rada, ali ako je neko sposoban da na času nauči, njemu će biti potrebno manje vremena da savlada gradivo. Matematika, fizika, hemija ne trpe rupe u znanju, a bitna je i logika. Čovek mora da nauči kako da razmišlja. Mnogi ne znaju da izdvoje ono što je bitno, pa da zatim od te suštine stvore jednu celinu. Ja mislim da se logika može naučiti, ali za sve je potrebno vreme - kaže Igor.
Sve da bi se na koncu saznalo da je svet prirode pun trikova i mašte, a u stvari, ako malo bolje razmislite, veoma logičan, poručuje Festival nauke.
"Mekdonalds" i Montgomeri Barns
Predah između dva predavanja i eksperimenata korišćen je za bilijar, a i za igru s robotima s veštačkom inteligencijom.
Zainteresovani za prirodu mogli su da saznaju nešto više o tajnom životu biljaka od Violete Ranđelović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja svoj rad opisuje rečima američkog državnika Vašingtona, prema čijem mišljenju "nijedna nacija ne može ostvariti progres dok ne spozna da je orati zemlju isto tako uzvišeno zanimanje kao i pisati poemu.”
Posetioci Festivala mogli su da saznaju zašto se Milutin Milanković smatra najcitiranijim naučnikom, da uživo prate proces kloniranja cveća, da doznaju da su zaštitni znak "Mekdonaldsa" dve žute parabole, a da nuklearka Montogmerija Barnsa u stvari predstavlja hiperbolu.
(old_image)Na Festivalu nauke, uz malo mašte, i vi ste u društvu najbogatijih ljudi planete Zemlje na jednodnevnom izletu u svemir. Legenda kaže da je kineski astronom Van Hu u 16. veku sanjao da otputije u svemir. U želji da san postane stvarnost, vezao je 47 barutom napunjenih raketa za stolicu i naredio slugama da ih zapale. Posle toga, niko ga više nije video…
Arhimed je tražio tačku oslonca da pokrene svet, a Ajnštajn tvrdio da je mašta važnija od znanja, setili su se organizatori iz Umetničko-produkcijske grupe "Noć muzeja" i svi oni koji su na svoj način podržali Festival - Sekretarijat za obrazovanje Skupštine grada Beograda, Ministarstvo nauke, ambasada SAD i Britanski savet.
Ostaje nada da će sledeće godine festival trajati duže od dva dana, kako bi svaki dan, nije fraza, bio dan nauke…
Tekst: Danijela Tadić
Fotografije: Festival nauke