'Ajmo na "Hadersfild"

 Da li želite da vas predsednik Tadić časti kartom za "Hadersfild"? Ne mogu sada, stvarno... Kasnim na čas... Sad će januarski ispitni rok... Hvala, u svakom slučaju! Tataratira, dragi maturati & studenti! 'Ajmo u bioskop! 'Ajmo na "Hadersfild"! – poručuju iz Narodne kancelarije predsednika Republike. 

OK, minus kocKIČasto-lepršavi momenat, plus zabrinuta lica, koja na svom zvaničnom sajtu zaključuju sledeće: "Poseta bioskopima u Srbiji u proteklih pet godina dramatično opada i ove godine će, po prognozama, biti desetostruko manja nego pre samo tri godine. Takođe, veliki broj bioskopa se zatvara zbog nedostatka publike, a posebno u manjim mestima po Srbiji."

Uuu, podilaze nas žmarci… Ali, ne od ove poznate (čitaj: dosadne) priče, nego od pomisli na bezbroj lica koja se nisu zajapurila od smeha gledajući "Superbad" na velikom ekranu. Zamislite, neki nikada nisu podelili "intimno bioskopsko iskustvo" s animiranom Anđelinom Džoli ("Beovulf") ili zamišljali sebe i Šaju Le Bafa kako "gaje" transformerse u dvorištu zajedničkog doma u "El-Eju"?! To stvarno jeste problem!

I tako od devedesetih… Žmarci dođu i prođu. Nikada se nećemo prepustiti zadatom stanju, ali opet, nećemo valjda da sprovodimo "door to door" akcije i ljude vodimo za ruku u bioskop?! Mogu distributeri da smisle i najrevolucionarniju marketinšku caku za neki film, ali publika nema gde da se "primi" na nju. Jednostavno, bioskopa fizički nema! To nije prouzrokovao samo, kako se navodi, "nedostatak publike", već i politika bioskopa bez vlasnika, a samim tim bez odgovornosti, bez ambicije…

Bioskopi – rupe iz prošlosti, 2 in 1 piraterija – kriminal & veza sa svetom, nezanemarljiv broj stranih filmova kojima ni "marketinška gurka" ne može da pomogne da dostignu kritičnu masu, skoro svi domaći filmovi (čast izuzecima), koje ni najjače face iz svih mogućih fondova ove zemlje, pa čak ni sam predsednik Republike, ne mogu da izvuku iz besmisla… Poretka nema, svi su na prvom mestu liste krivaca za lagano umiranje srpskih bioskopa!

Međutim, ne treba zaboraviti da ni DKC nije čudo od bioskopa, a Slobodna zona i Festival autorskog filma su bili odlično posećeni. Iako sasvim drugačijeg karaktera, Sinemanija takođe potvrđuje da odlazak u bioskop mora ponovo da postane događaj. Bez obzira na to da li se radi o filmu koji je "samo" zabava, autorskom ili angažovanom filmu (vrlo neprecizna i nepravedna, ali opšteprihvaćena klasifikacija), priča se svodi na isto: kada je nešto dobro, novo, značajno, hrabro ili drugačije, nijedna institucija ne treba da urgira za njega. Pa ni predsednik Republike.

(old_image)Da li je "Hadersfildu" potrebna "gurka" i da li će čudesno da namami publiku u bioskope, procenićete sami. Posebno ako ste maturant ili student kome je Narodna kancelarija predsednika Republike poklonila jednu od 40.000 besplatnih ulaznica za ovaj film, u okviru akcije '"Ajmo u bioskop". Zamislite to – mladima se menja navika (ne)odlaženja u bioskop, prikazivanjem ostvarenja koje vraća u prošlost, konstatuje je i onda gasi svetlo na kraju tunela?! Da, bilo nam je teško i sad nam je comme ci, comme ça, ali hajde da vidimo šta bi se desilo kada bismo probali da zaista uradimo nešto za sebe. Inače, da nije ova akcija malo promašila ciljnu grupu?

"Hadersfild" Uglješe Šajtinca cenjen je pozorišni komad, koji nije doživeo najsrećniju tranziciju na veliki ekran. Vrlo nevešto filmovanje priče o prijateljima koji se posle više godina ponovo sreću u turobnom malom srpskom gradu. Svako "pije pivo", "deli džoint" ili "guta antidepresive" sa svojim demonima, a sve zajedno ih koči jedan zajednički – poslednja dekada 20. veka u Srbiji. Oni su "pod ručnom", publika je "pod ručnom", bioskopi su "pod ručnom"… Kome to treba?

Producenti i zvezde filma – Goran Šušljik i Nebojša Glogovac - pokazali su talenat za borbu za svoj projekat. Isti talenat pokazao je i reditelj debitant Ivan Živković, koji je iz nekog razloga proveo čak godinu dana radeći na ovom filmu, da bi se sve na kraju pretvorilo u turobnu pozorišnu predstavu na velikom ekranu. Glumci su se potrudili da izvuku maksimum iz svojih neuverljivo napisanih likova. Scenaristi su se najmanje potrudili…

Primetili su "Hadersfild" neki festivali, kritičari i "ljudi iz struke", ali to ne znači da ovaj film mora da se svidi publici. I tu se postavlja pitanje: za koga se snimaju ovakvi filmovi? Za publiku ili preživljavanje filmadžija? Sve nam se čini da će bioskopima odzvanjati reč "smor". I opet žmarci… 

Katarina Milovanović