PREPOZNAJTE OPASNOST NA VREME: Sve je više ljudi koji imaju suicidne misli

Pandemija koronavirusa je negativno uticala na fizičko zdravlje ljudi širom sveta, ali u velikoj meri odrazila se i na mentalno zdravlje. Rad od kuće, smanjenje plata i opšta nesigurnost uticali su na to da samoubilačke misli i ideje, nažalost, budu u porastu, baš kao i broj onih koji boluju od depresije i anksioznosti.

- Samoubilačke ideje su misli o samoubistvu i razmišljanje o tome kako da okončamo sopstveni život. Osoba može imati kratkotrajna, isprekidana ili stalna razmišljanja o samoubistvu. Pasivne samoubilačke ideje se svode na razmišljanje o tome da bi bilo bolje da ste mrtvi ili da bi smrt bila olakšanje trenutnih okolnosti. Aktivne samoubilačke misli podrazumevaju nameru da se izvrši samoubistvo, što uključuje i planiranje kako će se to dogoditi- kaže doktor psihijatrije David Meril.

Ljudi koji boluju od mentalnih bolesti, poput anksioznosti, kliničke depresije, bipolarnog poremećaja i poremećaja ličnosti, imaju veći rizik za pokušaj samoubistva. Međutim, promena rutine i strah od virusa mogu biti okidač za suicidalne misli i kod onih koji nikada ranije nisu imali simptome neke mentalne bolesti.

Važno je znati da postoje znaci upozorenja koji ukazuju na postojanje samoubilačkih ideja. Imajte na umu i da se oni razlikuju od osobe do osobe. Neki ljudi otvoreno govore o svojim namerama, dok drugi umesto toga skrivaju svoja osećanja i misli.

Uobičajeni znakovi uključuju konzumiranje velikih količina lekova ili alkohola. Paralelno sa tim, uočljive su drastične promene raspoloženja i davanje suicidnih izjava, npr. Ne želim da živim ili Voleo bih da se nisam rodio. Uz izražavanje osećaja beznađa, dolazi do planiranja sopstvene smrti, uz stalne misli na smrt ili nasilje. Neretko se dešava da ljudi koji imaju samoubilačke misli poklanjaju stvari ili pišu oproštajna pisma voljenim osobama. Pretraživanje interneta i raspitivanje o načinima samoubistva još je jedan razlog za zabrinutost.

Znakovi samoubilačkih ideja često se preklapaju sa znakovima depresije i anksioznosti. Tu spadaju nemogućnost spavanja ili spavanja po ceo dan, promena apetita, socijalno povlačenje. Često se javljaju i teškoće u školovanju ili radu na poslu, kao i gubitak dotadašnjih interesovanja.

Kako pomoći onom ko ima samoubilačke ideje? Uputite ga na medicinske stručnjake. Oni se slažu da će lečenje biti uspešno jedino ako se otkrije osnovni uzrok problema. Lečenje obično uključuje razgovornu terapiju, a u nekim slučajevima i bolničku negu ili lekove. Pored propisanih medikamenata ili profesionalne terapije, od presudnog je značaja podrška ljudi iz okruženja. Neće svi koji razmišljaju o samoubistvu zaista podići ruku na sebe. Međutim, njihovo iskustvo ne treba potcenjivati, već treba pokazati razumevanje i obazrivo porazgovarati o toj osetljivoj temi.

Izvor: Lepotaizdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com