STIŽE PRVIH 5.000 VAKCINA: Odobreno Fajzerovo cepivo u Srbiji

Prve doze "Fajzer/Biontekove" vakcine protiv infekcije SARS-KoV-2 virusom stići će u Srbiju u ponedeljak ili utorak.

Nakon što je nacionalna Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) u petak dala saglasnost za uvoz ovog cepiva, očekuje se isporuka nešto manje od 5.000 doza, a vakcinacija će, kako je najavio ministar Zlatibor Lončar, početi od korisnika staračkih domova.

U opštoj jagmi za vakcinama, koju predvode najbogatije zemlje, Srbija je jedna od prvih koja dobija vakcinu. Do kraja godine trebalo bi da stigne još 10.000 doza.

- To je ozbiljan uspeh ako se zna da samo nekoliko zemalja u Evropi i svetu može da se pohvali da će u tom periodu imati vakcine. Mi smo bili jedna od pet prvih zemalja na svetu koja je potpisala ugovor sa "Fajzerom". Nadam se da će dozvolu dobiti i drugi proizvođači i da će građani Srbije imati mogućnost da izaberu vakcinu, koja će biti besplatna - kaže ministar Lončar.

Po ugovoru sa "Fajzerom" Srbija bi u prvoj tranši trebalo da dobije 340.000 doza, a najveći deo tog kontingenta se očekuje u januaru i februaru.

Već u martu bi po ruskoj tehnologiji u Institutu "Torlak" mogla da počne zajednička proizvodnja vakcine "sputnjik V", o čemu se intenzivno vode međudržavni pregovori. Rusija ne može da proizvede dovoljno ni "sputnjika V", kao ni ostale dve vakcine protiv infekcije koronom, ni za svoje potrebe, i ne može, bar u ovoj fazi, nikom da da gotovu vakcinu, ali je spremna da pomogne Srbiji ustupanjem tehnologije. Uz to, kako je "Novostima" u petak potvrđeno, Rusija je spremna i da pošalje nekoliko svojih stručnjaka koji bi pomogli "Torlaku" da pokrene proizvodnju. U "Torlaku" se trenutno prvih 20 doza "sputnjika V", koje su 2. decembra stigle, testira na toksičnost. To se radi na miševima.

Proizvodnja ruske vakcine jednostavnija je nego genetska "Fajzer/Biontekova" vakcina. "Torlak" bi, uz instrukcije ruskih stručnjaka i njihovu tehnologiju, brzo mogao da je proizvede. Domaća proizvodnja po ruskoj tehnologiji u situaciji kada vakcina protiv SARS-KoV-2 nema ni izbliza dovoljno na svetskom tržištu, bila bi najsigurniji i najbrži način da dođemo do veće količine cepiva. Sa "Fajzer/Biontekom", kako je potvrđeno sa državnog vrha, ugovoreno je 1,8 miliona doza, ali bi se one isporučivale kvartalno do kraja sledeće godine. U tom slučaju, prema planu, treba prvo da se zaštite zaposleni u zdravstvu, zatim vojska i policija, a onda hronično oboleli, pa masovna vakcinacija ne bi mogla da se očekuje pre jeseni.

Američka "Moderna" ne može da nam isporuči vakcinu pre kraja sledeće godine. Još se pregovara sa Kinezima, a vakcinu ćemo tražiti i od kompanije "Džonson i Džonson". Srbija je pregovore o nabavci vakcine sa različitim proizvođačima, kako je rekla premijerka Ana Brnabić, započela je pre pet-šest meseci.

U EU, međutim, još nijedna vakcina nije dobila odobrenje evropske agencije - EMA, što je uslov za registraciju i dozvolu za promet. EMA je izjašnjavanje o "Fajzer/Biontekovoj" vakcini oročila na 21. decembar, a o "Moderni" na 6. januar.

"Fajzer/Biontekova" vakcina deo je Kovaks programa, odnosno Komiteta za vakcine sa 189 zemalja članica, među kojima je i Srbija. Buru je, međutim, u petak izazvala vest da distribucija vakcine kroz Kovaks, za koju su sve zemlje uplatile po pet miliona dolara, za Zapadni Balkan neće početi pre maja. Nedugo zatim u Srbiji je potvrđeno da vakcina ipak stiže sledeće nedelje, samo u manjoj količini nego što se očekivalo da ćemo dobiti do kraja godine.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji objasnio je da će EU pomoći u koordinaciji, kako bi se osiguralo da vakcine protiv kovida koje stignu u EU blagovremeno postanu dostupne i Zapadnom Balkanu.

- On nije rekao da vakcine neće stići pre maja - istakla je za "Novosti" Ana Pisonero, portparolka EK zadužena za proširenje i susedstvo.

Pisonero je naglasila da EK radi na rešenju koje će omogućiti EU da stavi na raspolaganje vakcine Zapadnom Balkanu donacijom članica EU ili sličnim sistemom.

- Time bi se osigurala podrška relativno brzom vakcinisanju prioritetnih grupa. To bi bilo privremeno rešenje za prevazilaženje vremenskog jaza dok vakcine preko Kovaksa ne budu široko dostupne - naglasila je portparolka EK.

Ana Pisonero je poručila i da se, pored toga, zemlje Zapadnog Balkana pozivaju da razviju sopstvene strategije vakcinacije u skladu sa preporukama koje je Evropska komisija dala zemljama članicama EU.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com