ZAGAĐENJE VAZDUHA NIKAD VEĆE: U Srbiji će maske nadživeti koronu

S nadiranjem vakcina iz nekoliko pravaca, postalo je jasno da će korona izgubiti svetski rat, ali da je bezuslovna kapitulacija još daleko. U našem "građanskom ratu" s aerozagađenjem (koji je počeo mnogo pre kovid-okupacije) takođe je jasno da su apsolutnoj vlasti energetike uglja godine odbrojane, ali da ćemo do konačne pobede još mnogo jeseni i zima udisati svakojake štetne čestice.

Na Međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama, održanoj 12. decembra, predsednik Vučić je istakao da će Srbija do 2050. postati niskougljenično društvo. Manje oslanjanje na ugalj i naftne derivate "poboljšaće kvalitet vazduha i imati pozitivni uticaj na zdravlje ljudi", poručio je predsednik Srbije.

Nova strategija predočena je bez ograda i vremenski je oročena, ali daleko od toga da ovdašnji ekološki pokreti već mogu da razviju zelenu zastavu pobede.

- Oko 60 odsto naših izvora energije počiva na uglju. Zaliha lignita imamo za još najmanje 30 godina i tog resursa se nećemo i ne možemo odreći - kaže prof. dr Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a i predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Nevolja je što u lignitu iz kostolačkog i kolubarskog basena spavaju "zli duhovi" štetnih, pa čak i kancerogenih jedinjenja i čestica, koji se oslobađaju sagorevanjem u termoelektranama, toplanama, individualnim ložištima... Zato energetski pejzaž Srbije, naročito tokom grejne sezone, izgleda kao da je oslikan s "pedeset nijansi crne". Toga smo kolektivno postali smo svesni krajem prošle godine, kada su se u izveštajima specijalizovanih međunarodnih sajtova među gradovima s najvećim aerozagađenjem našli Beograd, Valjevo, Niš, Novi Sad, Kosjerić, Smederevo... Da je država i pre ove internet dojave znala u kom grmu leži zec, priznala je i premijerka Ana Brnabić. Kako je nedavno izjavila, problem zagađenja vazduha u Srbiji je višedecenijski, ali se radi na njegovom prevazilaženju. To potvrđuje i profesor Kovačević:

- U obrenovačkoj termoelektrani se ulaže u postrojenja za odsumporavanje i eliminaciju azot-dioksida i praškastih čestica. Novi kapaciteti u Kostolcu imaju sve propisane filtere i sisteme za zaštitu vazduha. Tehnologija napreduje i ta nova postrojenja su ekološki prihvatljiva - ističe sagovornik.

On naglašava da je "ozelenjavanje" ekonomije uglja spor i skup proces, a da dodatni balans predstavlja i takozvana prljava industrija.

- Jeste da zapošljavamo ljude u Boru i Smederevu, ali je cena veliko zagađenje - priznaje prof. Branko Kovačević.

Nekoliko narednih decenija, dakle, proteći će u balansiranju između očuvanja zdravlja stanovništva i nužnosti opstanka ekonomije. To neodoljivo podseća na hamletovsku dilemu iz aktuelnog talasa kovida 19. S tim što ne postoji vakcina koja bi nas odbranila od zagađenog vazduha, niti ćemo steći kolektivni imunitet na štetne čestice. I zato, sva je prilika da će zaštitne maske u Srbiji – nadživeti pandemiju. Barem dok čistiji vazduh ne bude zavisio od vetra, već od alternativnih izvora energije koji će potisnuti fosilna goriva.

- Gradove guši i zagađenje iz saobraćaja, javni prevoz i komunalni transport moraju da se prestroje na električna vozila. Zapustili smo i proizvodnju biomase, koja je takođe energent. Imamo i geotermalne vode u Vojvodini i na jugu Srbije. To je potencijal za elektrane, a može da se koristi i za grejanje staklenika, kao u Mađarskoj. To su velike investicije, ali se isplate na duže staze. Recimo, Beograd može da se greje toplom vodom iz TE "Nikola Tesla", umesto da se ona ispušta u Savu i uništava biljni i životinjski svet u reci. Sa ostvarenjem te ideje se počelo devedesetih pa se stalo, sada se s Kinezima radi na obnovi tog projekta - otkriva sagovornik.

Kada je reč o "svetom ekološkom trojstvu" voda-sunce-vetar, profesor Kovačević kaže da je hidropotencijal naš najveći izvor obnovljive energije, ali da se s njim mora krajnje pažljivo postupati.

- Slučaj s mini-hidroelektranama je pokazao do čega dolazi kada se radi nestručno, bez nadzora, bez uključivanja eksperata raznih profila koji bi sagledali širi ekološki i socijalni kontekst. Stručni aspekt je kod nas izgubio na značaju, veliki je upliv politike tamo gde ne bi smelo da ga bude - upozorava prof. dr Branko Kovačević.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
1 komentar
  1. Aleksandar says

    Nije sad problem termoelektrana vec kucna lozista koja loze UGALJ ali i fabrike sa prljavom industrijom koja zagadjuje i vode, reke…. a ne samo vazduh. Za 300 evra plate Srbi cute i stavljaju zdravlje svoje i svojih unuka na kocku umesto da stisnu sistem da ne dovodi strane investitore sa prljavim tehnilogijama nego da razvijaju domacu proizvodnju pa bi u ekologija i standard bio bolji.U Beogradu je katastrofa.Da ne pricam u mom kraju gde svi loze i dalje na ugalj,kakav smrad se oseca predvece. Imam psa kog ne mogu da izvedem napolje jer ne zelim da udisem te otrove,a prozore ne otvaram.To mi je spas,dok ne odem preko.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.