Zlatni kompas

Još jedan neinspirativan filmski susret Nikol Kidman i Danijela Krejga ove godine! Religijske kontroverze na stranu, “Zlatni kompas” (The Golden Compass) je ostvarenje neubedljivo na svim poljima, osim glasnih specijalnih efekata

Pričljivi polarni medvedi u oklopima, leteće veštice, savršene haljine gospođe Koulter (Nikol Kidman), zavodljivi pogled lorda Asrijela (Danijel Krejg), “izabrana” devojčica Lajra Belakva (Dakota Blu Ričards), zlatni kompas koji otkriva istinu, daimoni, Cingari, severna svetlost, tajanstveni prah… Sve što je potrebno da predbožićna bioskopska sezona ne izađe iz očekivanih okvira. Magija, mistika i avantura, s dovoljnom dozom kontroverze da se podigne prašina koja zaslepljuje decu, roditelje… sve koji maštaju o još jednom prazniku sa dodirom Tolkina i aromom Džoane Rouling.

Da trilogija Filipa Pulmana neće biti sigurica koliko Tolkinova, kompanija “New Line Cinema” je mogla da shvati još pre početka snimanja. Paralela između Pulmanovog Magisterijuma i katoličke crkve, odnosno, u filmskoj (znatno blažoj) varijanti, uopšte organizacija zasnovanih na dogmama, zajedno s postavljanjem ljudi u poziciju borbe za slobodu od religijskih stega, izazvali su reakcije mnogih. Više religijskih grupa, na čelu sa Katoličkom ligom za religijska i ljudska prava, iznelo je vrlo jasan stav da je, iako znatno razvodnjeniji od Pulmanovog dela, film “Zlatni kompas” je izrazito antihrišćanski i proateistički orijentisan. S druge strane, neki pripadnici crkve, uključujući i nadbiskupa od Kenterberija, su ovaj film okarakterisali kao duboko duhovno preispitivanje teoloških tema, a treći pak smatraju da je dijalog najbitniji efekat koji je ovo ostvarenje izazvalo.

Pulman – pripovedač (kako sebe voli da zove) i počasni član Nacionalnog sekularnog društva – zajedno sa svojom, od kritike vrlo cenjenom trilogijom, vredan je publiciteta koji izazivaju polemike. Film “Zlatni kompas”, s druge strane, uopšte nije. Zaista, vrlo razvodnjeno ostvarenje, koje naočigled svih Pulmanovih fanova i antifanova ekvilibrira između zarade od publike svih teističkih/ateističkih/agnostičkih stavova i prilagođavanja škakljivih tema velikom ekranu.

Kakav god osećaj vam izazivalo Pulmanovo književno delo, film “Zlatni kompas” će vas ostaviti sasvim ravnodušnim. Poželećete da se iskreno ne složite sa njegovim ateističko-terorističkim stavovima, žudećete da se pridružite u borbi protiv korumpiranog (religijskog) dogmatizma Magisterijuma – bilo šta, samo da se sve ne svede na zimski bioskopski dremež. Ali, ništa od toga… Za otkrivanje ove istine nije potreban svevideći zlatni kompas: reditelj i scenarista Kris Vajc nije se snašao u adaptaciji knjige “Njegova mračna tkanja”!

Scenario sa niz ozbiljnih propusta (potvrđuju nam “eksperti” za ovu trilogiju) i još većom količinom nedorečenosti, nezadovoljnima ostavlja sve koji, između ostalog, znaju da čovek umire nakon odvajanja od svog daimona. Ozbiljan mrak, nažalost, preti i svima koji nisu imali ambicije da “proniknu” u Pulmanovo “mračno tkanje” i sve što žele je pristojna bioskopska zabava.

Iako baziran na (pre)raskošnoj priči (ne baš “prstenastih” proporcija, ali ipak je nećemo prepričavati), “Zlatni kompas” je scenaristički sveden na najpotrebnije da bi film mogao da se prati. Naravno, opet se potvrđuje da u “papir-traka” tranzicijama ovakvih dela, papir i dalje ostaje mesto veće slobode, a “traka” manje-više vizuelizacija mašte. Naravno, to nije uvek pravilo, ali u slučaju “Zlatnog kompasa” (opet nam potvrđuju “eksperti”) knjiga je neuporedivo snažnija od filma, koji “samo” lepo izgleda i povremeno zabavlja.

Glumačka ekipa, predvođena simpatičnom devojčicom Dakotom Blu Ričards, snalazi se u prostoru koji im Vajc kreira. Očigledno je njegovo neiskustvo u produkcijama ovih (gigantskih) razmera i pričama za decu koje vrlo intenzivno koketiraju s religijom (za odrasle). Hladan ton nema veze s polarnim medvedima i potpuno udaljava publiku od ulaska u Lajrin svet. Naravno, kompjuterska animacija je izdašno korišćena od početka do kraja, pa ko voli, uživaće sigurno.

Nikol Kidman je savršena u zlatnoj haljini gospođe Koulter, a fenomenalni Danijel Krejg će, nadajmo se, dobiti veću minutažu u sledećem nastavku, koga će biti, hteli mi to ili ne. Vreme će pokazati da li talenat i šarm Dakote Blu Ričards mogu da pariraju svemu što poseduje njen daimon (Fredi Hajmor). Vrlo zabavna je i uloga Sajmona Mekburnija kao fratra Pavela.

Zlatni kompas možda vodi u bioskop, ali ne i dalje od njega – u svet mašte Filipa Pulmana, koji pred svakoga, baš svakoga, postavlja intelektualne izazove. Čak i kada lord Asrijel asocira na mačka Azraela (Štrumpfovi), naziv Cingari iritira kao verbalni delikt, daimoni izgledaju previše glupo, bitka između medveda, kozaka i letećih veštica podseća na šizofrenu feštu na Mesecu, a Belakva na fensi vodu sa Severnog pola kojom se umiva Paris Hilton… 

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.