Besplatan parking od 2009.

Carina sada ima 55 terminala u zakupu i sa polovinom vlasnika dogovorila je da se cena zakupa ujednači u svim gradovima, s preporukom da ona bude 700 dinara

Problem parkinga za teretna vozila na graničnim prelazima, koji su u većini slučajeva u vlasništvu privatnika koji i naplaćuju parkiranje, Ministarstvo za finansije i Uprava carine počeli su da rešavaju i već su postignuti dogovori u Čačku, Kruševcu, Šapcu, Malom Zvorniku, Loznici i Kraljevu da se besplatno ustupe zemljište za izgradnju parkirališta i carinskih terminala, za šta je deo sredstava predviđen u budžetu za narednu godinu. Carina sada ima 55 terminala u zakupu i s polovinom vlasnika dogovorila je da se cena zakupa ujednači u svim gradovima, s preporukom da ona bude 700 dinara, a s onima koji ne pristanu na tu cenu − ugovori će biti raskinuti − najavio je juče Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, obećavši pri tom da će ovaj problem biti potpuno rešen najkasnije do polovine 2009. godine i nigde se neće naplaćivati parking prostor. Slobodan pristup terminalima je i uslov za naše članstvo u EU, podsetio je Đidić. 

Za granični prelaz Horgoš, na kojem se parkiranje naplaćuje 2.000 dinara za domaća i 3.000 dinara za strana vozila, pronađeno je rešenje, tako što će već naredne nedelje svima koji to žele biti omogućeno carinjenje i van parkirališta. Kada je reč o graničnom prelazu prema Makedoniji Preševo, novi prelaz koji se gradi uz pomoć sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju biće gotov najkasnije za godinu dana i imaće 12 traka, a parking prostor bi koštao oko dva i po miliona evra − rekao je Đidić i pri tom istakao da će vladi biti predložen raskid ugovora s "Interspidom“, koji se ugovorom iz 94/95. godine obavezao da izgradi granični prelaz i dobije određene naknade, ali ga nije ispoštovao. Granični prelaz Preševo biće u državnom vlasništvu i parkiranje neće biti naplaćivano − najavio je Đidić. 

Carina je do 18. decembra uspela da naplati oko 54,3 milijarde dinara, što je 21 odsto više nego u isto doba lane, a više je i od, za ovu godinu planiranih oko 54,2 milijarde dinara − rekao je Predrag Petronijević, direktor Republičke uprave carine i pri tom posebno ukazao na problem koji se teško rešava i u drugim zemljama, a odnosi se na uvoz robe iz azijskih zemalja, odnosno utvrđivanje tačne količine i vrednosti te robe. Za tekstilne proizvode iz ovih zemalja u carinarnici Beograd u poslednja tri meseca povučeni su konkretni potezi − uvozne dažbine su u odnosu na prošlu godinu povećane 20 odsto, a i broj prekršajnih postupaka je 200 odsto veći, dok je vrednost zadržane robe oko 18 miliona dinara. Po osnovu zaštite intelektualne svojine zadržano je oko 50.000 kilograma robe, a sve je to, prema Petronijevićevim rečima, postignuto boljom podelom posla, efikasnijim pregledom i podizanjem carinske osnovice za tekstilne proizvode između 20 i 40 odsto. Odgovarajući na novinarsko pitanje da li naša roba ima visoku cenu zbog visoke carinske zaštite, Đidić je rekao da problem nisu carinske tarife, jer je 80 odsto usaglašeno s evropskim, već previsoke trgovačke marže.

("Pregled“)