OTAC JE BIO DIKTATOR: Saša Matić iskreno o detinjstvu, odrastanju i porodici

Pevač Saša Matić otkrio je do sada nepoznate detalje iz svog života, te naveo da je njegov otac bio izuzetno strog tokom odrastanja.

Saša je ispričao da su on i njegov brat Dejan imali detinjstvo koje im je ostalo u lepom sećanju.

- Rođen u Bihaću, odrastao u Drvaru. Ja se sećam svega iz detinjstva. Mislim da smo imali najlepše detinjstvo, uvek smo bili okruženi društvom. Bili smo omiljeni u društvu. Roditelji su nas tako usmeravali. Mi u stvari sve možemo, tako su nas roditelji usmeravali. Ja smatram da smo imali najlepše detinjstvo. Bio sam šaljivdžija od malena. Kada smo upisali muzičku gimnaziju, trojica drugara su se pobili ko će da sedi sa nama. Bili smo duhoviti - rekao je Saša za "Kurir".

- Roditelji su želeli da budemo pijaniste. Svirao sam klavir najbolje na svetu. Kad navežbam to je bila interpretacija za visoku ocenu. Roditelji su nas učili da budemo samostalni. Bili su stroži nego što je trebalo, ali to je bolje. Nije bilo šanse da se leže uveče, a da sam ja razbacao stvari. Znalo se gde se slaže šta, gde šta ide. Znao se protokol. Imali smo kućni red koji smo poštovali. Otac je bio diktator. Tata je radio po terenu, pa je 1989. otišao u Švajcarsku, nije bio tu. A kad je tu on nam sve poremeti. Ako smo navikli da spavamo u podne, kad on dođe ustaje se u 9. Kad dođe na odmor, naše prvo pitanje je bilo "Kad odlaziš?" - dodao je pevač.

Saša Matić rekao je i da nikada nije bio depresivan.

- Ja nikada nisam razmišljao o tome, živeo sam najnormalnije sa svima ostalima. Nisam imao vremena da patetišem, da se nešto osamim, da budem tužan i depresivan. To nije bilo moguće. Jedino sam bio tužan kad smo prešli iz Drvara u Beograd. Nismo se vraćali nikad da živimo tamo, kad je bilo prilike išli smo za vreme raspusta. Onda je došao rat, mi smo 1995. godine otišli u Drvar sa mamom i tu smo bili 7 dana, upozoravali su nas da ne dolazimo. Mi smo hteli ili da idemo u Drvar ili kao da je propao raspust. Morali smo da odemo. Onda smo se vratili sa njima. Mi nismo shvatili ozbiljnost situacije, mislili smo da ćemo tamo da se provodimo, uopšte nije bilo tako. Policijski čas, nije bilo struje, u daljini čujete topove, granate, nije bilo prijatno. Pogotovo uveče kada legnete - ispričao je pevač.

- Baka je kupila prvi instrument. Ja sam od oca dobio harmoniku, onda je počelo narodno veselje i tako je do danas. Ja umem da sednem i da sviram za moju dušu. Komšiluk je navikao da ja sviram kad dođem kući, ja njih pitam reda radi, da bi oni rekli: ‘Ma gde smeta’. Bar tako kažu - rekao je Saša.

Izvor: Blic.rs/Kurir.rs
Foto: Masanori Jošida/Alo!

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.