Armand van Helden

Armand van Helden jedan je od najpoznatijih svetskih di-džejeva. Nominovan je za "Grammy Award", producirao je mnogobrojne numere koje su dostizale "Top 40 hits" na UK pop listi, do sada je izdao šest albuma, remiksovao je platinumske izvođače kao što su "Rolling Stones", P. Diddy, Janet Jackson, Britney Spears i Tori Amos, jedan je od najtraženijih di-džejeva današnjice.... i rešio je drugi put da Beograđane zabavlja u novogodišnjoj noći i to u EXPO centru!!!

Šta spremate za novogodišnju žurku?

- Pripremam dobru zabavu! Bio sam tu već jednom, i bilo je fantastično. Znam da imate i odlične festivale, tako da mislim da su ljudi u Srbiji uvek raspoloženi za dobru zabavu. DJ Magazin iz Velike Britanije proglasio je EXIT festival za drugi festival sveta. Svi sad misle da je Srbija IN!

Šta smatrate svojim najvećim muzičkim uspehom?
- Hmm.. Ne znam... MIslim, imao sam najbolji hit-singl jednom u Britaniji, tako da mislim da je to najviše što sam postigao kada je u pitanju ta “popularna” muzika.

Bili ste nominovani za "Gremmy" nagradu, za najboljeg di-džej producenta i remiksera. Koliko vam je to značilo?
- Nije mi ništa značilo!

Stvarno?
- Stvarno, to mi nije bilo važno. To je sve politika, tako da mi je bilo svejedno...

Verovatno vam je najveća nagrada da imate fanove širom sveta?
- Ne, ne “fanove”, oni me ne zanimaju mnogo... Radim to što radim, pa ako neko želi da bude “fan” to je OK, a ako neće, to je isto OK.

Šta možete da nam kažete o klupskoj sceni u Njujorku i ljudima koji tamo slušaju elektronsku muziku?
- Ne znam mnogo o tome, jer je Njujork jako veliki grad i toliko je žurki... Tako da znam ona mesta na koja ja idem. Ne idem u mnogo dens klubova ili klubova s elektronskom muzikom, ali znam da su dobri i uvek puni, di-džejevi iz celog sveta dolaze da puštaju muziku. Grad kao grad... ali ja ne idem puno po klubovima, jer se osećam kao da sam na poslu.

Jednom ste rekli da vam je muzika na prvom mestu u životu. Da li je to i dalje tako ili imate i nekih drugih planova?
- Za sada, sviđa mi se da stvaram muziku, to je ono što volim da radim. Ne radim to svakog dana, ali uživam u tome, to mi je posao, kao i svaki drugi. Odem u studio, stvorim neke ritmove i oni, na primer, budu veliki hit u Srbiji... Kada to kažem prijateljima, oni su oduševljeni. Jer, mi smo u Njujorku, a to se sluša na drugom kraju sveta. I dalje me motiviše to što ljudi slušaju ono što ja stvorim.

Koje di-džejeve ili muzičare slušate kod kuće, kada ne radite?
- Slušam mnogo stare muzike, uglavnom iz 70-ih i 80-ih godina. "Zaglavio" sam se u starijoj muzici, ovu noviju i ne slušam baš mnogo. Kada tragam za ličnim zadovoljenjem u muzici, volim da se vratim unazad... Puno soft roka, roka, old school...

Kakvu ste ideju imali kada ste radili album "Ghetoblaster"?
- Bio sam u "nostalgičnom stanju uma". Slušajući mnogo muzike iz osamdesetih, shvatio sam da mi se sviđa taj zvuk, nekako je "američki". Hteo sam da ga vratim, jer sam video da to niko ne radi, pa sam rekao: OK, uradiću to, pa ću videti šta će se desti.

Šta mislite o minimal zvuku?
- Ne znam ništa o njemu. Jednom sam ga doživeo na Mikonosu i pitao sam prijatelja: "Kakva je ovo muzika?" Nisam baš dobar sa nazivima. Meni je bitan podijum i ljudi koji igraju, nije mi potrebno da znam neki naziv... Prijatelj rekao da je to minimal, zvučalo je kao nešto što sam čuo ranije, ne znam da li je staro ili novo, zvučalo mi je kao muzika od pre, recimo, 12 godina...

Da li više volite da puštate muziku u klubovima ili na festivalima?
- I jedno i drugo je dobro. Ali, mislim, ako bi bilo zaista toliko bitno da odgovorim, to je klub. Atmosfera u klubu je mnogo više "pod kontrolom", ozvučenje je dobro... Na otvorenom možete da postavite koliko hoćete zvučnika, ali nije to to. Festivali su toliko veliki, bine su velike, a mi smo di-džejevi, sami smo sa miksetom, gramofonima, laptopom... to nije isto kao kad sviraju "Foo Fighters" ili bilo koji bend koji ima gomilu instrumenata i kablova! Klubovi su napravljeni za di-džejeve, da njima odgovaraju! U nekim klubovima bendovi ne mogu da funkcionišu. Di-džeju je mesto u klubu, tu pripada!

Da li možda možete da se setite neke neobične situacije na nekom nastupu?
- Čudne stvari se stalno događaju! Toliko je toga... ne mogu da se setim nekih posebnih anegdota.

Koji su vam planovi za budućnost?
- Radim neki hip-hop... Nije moja krivica što to još nije gotovo, moja muzika je gotova, ali momci koji treba da repuju su spori... pa čekam samo da oni završe pesmu! (smeh) Tako da se nadam da ću sledeće godine imati spremne neke hip-hop pesme koje ću plasirati na američke radio-stanice. To će biti zabavno, jer volim da radim različite stvari. Sada sam između dva albuma, ovaj poslednji izdao sam ranije ove godine, pa imam vremena da eksperimentišem.

Šta biste sada rekli ljudima koji ovo čitaju, zašto da dođu na vaš nastup u novogodišnjoj noći?
- Treba da dođu ako žele da se zabavljaju! To je bar jednostavno! Neću puštati deep i dark muziku, puštaću veselu muziku sa dobrim ritmom. Ako ljudi iz Srbije žele da se dobro provedu, treba da dođu.

Katarina Kostadinović i