Radojević: Tender za "Zastavu" biće uspešan
Prodajom fabrike "Zastava automobili", za šta će tender biti objavljen 27. decembra, opstaće i automobilska industrija Srbije, koja čini 70 odsto metalskog kompleksa zemlje. Potencijalni kupac te fabrike dobiće proizvodne pogone sa savremenom opremom kapaciteta 60.000 putničkih automobila godišnje u Lakirnici, 200.000 u drugim pogonima i robotizovane linije u koje je uloženo 15 miliona evra. Očekuje se da će prvi tender biti uspešan jer, smatraju u fabrici, sada je sve drugačije nego pre nekoliko godina, posebno u oblasti uvođenja novih tehnologija, obnavljanja saradnje sa "Fijatom" i početka saradnje s američkim automobilskim gigantom "Dženeral motorsom" (GM).
Generalni direktor grupe "Zastava vozila" Zoran Radojević najavio je ranije raspisivanje tendera zbog toga jer, kako je rekao, opstanak fabrike kao društvene firme prosto nije moguć. Pre NATO intervencije 1999. godine ta fabrika je imala proizvodni kapacitet od 220.000 automobila godišnje. "Zastava automobili" u svom okrilju imaju dva novoosnovana preduzeća − "Zastava auto" − zaduženo za proizvodnju "zastave 10" ("punto") na osnovu ugovora sa "Fijatom", i preduzeće "Zastava AGM". Ovo potonje proističe iz ugovora sa GM, u okviru kojeg posluje nemački "Opel", a odnosi se na sklapanje automobila tipa "astra klasik". Prema pisanju britanskog časopisa "Autocar" "Zastava automobili" je fabrika s najvećim potencijalom na istočnoevropskom tržištu, posebno zbog sposobnosti prilagođavanja novim naprednim tehnologijama. Proizvodnja vozila u kragujevačkoj fabrici počela je davne 1953. godine, kada je u okviru vojnog programa proizveden džip "vilis".
Prvi ugovor o proizvodnji putničkog automobila sklopljen je s italijanskim "Fijatom" 1954. godine i odnosio se na proizvodnju "zastave 750" ili popularnog "fiće". Od oktobra 1955. do novembra 1985. u "Zastavi" je proizvedeno 923.487 tog veoma popularnog automobila. Jedna od berićetnijih godina za "Zastavu" će ostati 1989, kada je proizvedeno 223.000 putničkih automobila raznih modela, od kojih je na tadašnjem jugoslovenskom tržištu prodato oko 190.000. U NATO intervenciji 1999. godine na njene pogone ispaljeno je 14 projektila velike razorne moći. Država je 2001. "prekomponovala" nekadašnji kragujevački gigant, u čijem je sklopu poslovalo čak 47 preduzeća, sa oko 200 kooperanata.
(Tanjug - "Pregled")