DVOSTRUKO SLABIJI REZULTATI: Noćobdije su manje produktivne na radnom mestu od ranoranilaca

Radni dan ne donosi korist ljudima koji ostaju budni do kasno u noć, jer će verovatno imati dvostruko slabije rezultate na poslu od osoba koje praktikuju raniji odlazak na spavanje, ukazuje novo finsko istraživanje.

Ranoranioci imaju tendenciju da rade bolje ujutru, dok je kod večernjih tipova obrnuto. Smatra se da je ovaj unutrašnji sat uglavnom genetski, ali raspored rada, porodični život i izlaganje dnevnom svetlu takođe igraju važnu ulogu.

Hronotip je vaša dnevna sklonost spavanju i drugim aktivnostima i odražava razlike u osnovnom ritmu pojedinca. Ovaj unutrašnji proces igra ulogu u obrascima spavanja, metabolizmu i telesnoj temperaturi, ali i utiče na hormone.

Istraživači su pitali 5.881 osobu na severu Finske o njihovim radnim navikama i zdravlju, ispitivali su ih o načinu spavanja kako bi utvrdili kakav je njihov prirodni hronotip. Učesnici studije su u tom trenutku imali 46 godina, a bili su praćeni u periodu od četiri godine.

Deset odsto muškaraca i 12 odsto žena bili su večernji tipovi, od kojih je 72 odsto radilo na dnevnim poslovima, otkrili su istraživači.

Ostatak ljudi uglavnom su ravnomerno podeljeni na ranoranioce, ili ono što su istraživači nazvali srednjim tipovima.

- Četvrtina ljudi koji su klasifikovani kao večernji tipovi ocenili su sopstveni radni učinak lošim, koristeći ono što su istraživači opisali kao međunarodno prihvaćenu skalu razvijenu za identifikaciju pojedinaca sa slabom radnom sposobnošću i većim rizikom od prevremene penzije zbog invalidnosti. Ovo je značajno veći udeo nego među ranoraniocima ili srednjim tipovima - navodi se u istraživanju.

Prilika za loš učinak bila je dvostruko veća među noćnim tipovima nego među ranoraniocima oba pola, čak i nakon što su uzeli u obzir faktore, kao što su trajanje sna i jutarnje radno vreme.

- Ako večernji tipovi moraju da rade rano ujutru, oni neće ocenjivati svoju radnu sposobnost visoko kao jutarnji i obrnuto. Da je normalno radno vreme od 15 do 23 sati, ranoranioci bi se osećali gore od večernjih tipova - rekla je Kristen Natsen, vanredna profesorka na "Northwestern University", koja istražuje vezu između sna, cirkadijalnog ritma i kardiometaboličkih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost i kardiovaskularne bolesti.

Osnovni mehanizam je naš unutrašnji biološki sat koji diktira doba dana kada se najbolje ponašamo.

Iako je stanovništvo koje je učestvovalo u studiji bilo iz jednog područja Finske, Natsen je rekla da se rezultati verovatno odnose i na SAD s obzirom na to da su biološki satovi univerzalni.

Međutim, istraživači su istakli da rad u kancelarijama u Finskoj započinje rano, obično u osam sati, a prodavnice se otvaraju još i ranije, pa njihova otkrića možda neće biti svuda primenjiva, a temu treba dalje proučavati.

- Ovo je prva studija na nivou populacije koja je pružila dokaze da bi večernji tip mogao biti povezan sa lošom radnom sposobnošću - rekli su autori studije dr Tapio Raiha i Lina Ala-Mursula.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.