Jedna od najpoznatijih italijanskih trupa savremene igre, Zappala Danza iz Katanije, stigla je u Beograd. Oni će 25. marta u 20h izvesti komad „A.jesmo li svi mi žrtvovani“ u koreografiji Roberta Zapale, na sceni Opere Madlenianum.

Roberto Zapala obecao nezaboravan spektakl

„Beograd je bio kao najlepši san“ kaže na početku obraćanja Roberto Zapala. „Vaš Beogradski festival igre je zapravo prvi datum u našem kalendaru za 2021. godinu! Radili smo sa velikom strašću. Komad koji donosimo, posvećen je Svetoj Agati, zaštitnici Katanije. Verujem da ste čuli da je godišnja procesija u Kataniji, u njenu čast, jedna od najvećih u katoličkom svetu. I, nikada nije bila otkazana… do ove pandemije. Zato nam je drago da ponovo putujemo sa ovim delom. Imaćete utisak da prisustvujete rok koncertu, iako koristimo tradicionalne sicilijanske instrumente, baš kao što ćete otkrivati jednu staru legendu u najsavremenijem pozorišnom ruhu.”

 Zapala nam otkriva sve probleme kroz koje je trupa prošla kako bi stigla do Beograda, od dugog putovanja preko Rima i Amsterdama, do scenografije koja je nedeljama bila zaustavljena u Temišvaru. “Da nije bilo obostrane sulude upornosti organizatora Festivala i naše trupe, mi nikada ne bi bili ovde, ali ovo je iskustvo koje ćemo svi pamtiti. Verujem da ćemo tu energiju, posvećenost i strast preneti i na publiku. Beogradski festival igre ispisuje istoriju!”

Kompaniju Zappala Danza osnovao je koreograf Roberto Zapala, 1989. godine u Kataniji. Trupa od 1996. godine uživa podršku Ministarstva kulture i Regiona Sicilije, i smatra se jednom od najzanimljivijih pojava na italijanskoj sceni. Istorija kompanije je vezana za ličnost Roberta Zapale, čiji je koreografski stil, nakon godina istraživanja pokreta koji je sprovodio sa svojim igračima, postao posve originalan i raznovrstan. Kompanija je razvila partnerstva sa važnim italijanskim organizacijama, koja su omogućila realizaciju produkcija i turneja širom Italije, Evrope, Severne i Južne Amerike, Bliskog istoka i Južne Afrike.

 Usvajajući ikonografsku estetiku, Zapala govori izrazito savremenim koreografskim jezikom, o aktuelnim pitanjima kao što su nasilje nad ženama, religiozni i ekonomski fundamentalizam. Sicilija je uvek prikazana kao prostor koji objedinjuje fascinaciju, misticizam i surovu stvarnost. U komadu “A. jesmo li svi mi žrtvovani”, svetica čija se pobožna slika graniči sa erotikom i sadizmom, samo je polazna osnova komada. Arhaično i nasuprot tome, savremeno okruženje religioznog slavlja pokazuje kontradikcije sveta u kojem mučeništvo Agate simbolizuje opšte mučilište i identifikuje mučenika sa njegovim gradom i narodom. Iako predstava nema ni nameru, ni sposobnost da “istraži sve aspekte… iz svih uglova… iz svih perspektiva“ kao u Borgesovom romanu “Alef” - ona ima za cilj da pokaže ko smo, ko smo bili i ko rizikujemo da postanemo. Čist i moćan koreografski pokret prikazuje ambijentalnost povorke koja varira između svetog i nepristojnog, duhovnosti i ilegalnosti, fikcije i pobožnosti, ljubavi i besa, iskupljenja i eksploatacije, svih aspekata koji koegzistiraju i u kojima se pojedinac blaženo gubi u gomili. Komad proizilazi iz potrebe da se govori o nizu krucijalnih životnih aspekata, o pripadnosti zajednici, da se istraži osećaj koji laičko i medijski opsednuto društvo izražava prema Bogu, religiji, religioznosti i transcendentalnosti. Taj se odnos otkriva u dva suprotna i komplementarna aspekta: ličnom i javnom. Dva lica iste kovanice kriju duboku i neobjašnjivu nejasnoću. Vernici (sicilijanski i drugi) kao da su osuđeni zbog paradoksa javnog pokazivanja svog mističnog žara i predanosti kojom dokazuju svoju veru. A, pri tome je ugroženo njihovo sopstveno uverenje: pogrešno predstavljeno ili negirano. Komad je deo projekta “Re-mapiranje Sicilije”, intimnog iščitavanja ostrvske teritorije kroz Zapalin jedinstveni rečnik - koji iz opšte slike ne izostavlja narodna verovanja, aspekt koji prožima Siciliju i Italiju, postajući ključ za razumevanje mnogih pojava u društvu. Delo je obnovljeno 2019. godine, 10 godina nakon originalne premijere, potvrđujući savremenost sadržaja, još uvek aktuelnog u otkrivanju snage  koja pokreće katanijsku svetkovinu. Muziku uživo izvodi ansambl Lautari, scenografiju čini 1.600 obešenih grudnjaka, dok 7 muškaraca trijumfalno nose telo Svetice… Paradoksalna poruka sadržana u naslovu predstavlja nivoe razmišmaljanja o fundamentalizmima koji podjednako guše društvo i veru.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.