ZAŠTITA TRADICIJE: Francuzi nominovali baget za Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine

Francusko Ministarstvo kulture kandidovalo je njihovu najpoznatiju vrstu hleba za Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine kako bi zaštitili ne samo oblik i ime, već i sastojke i recept za spravljanje bageta.

Baget je duguljasti hleb koji se pravi od samo četiri sastojka – brašna, vode, soli i kvasca. Prepoznatljiv je po svom duguljastom obliku, hrskavoj kori i mekanoj unutrašnjosti.

Prema izveštaju Ministarstva kulture, pre 50 godina u Francuskoj je bilo preko 55.000 pekara koje su proizvodile baget, međutim, danas ih je samo 35.000.

- Zato smo se odlučili na ovu meru zaštite, kako bismo podigi svest šire javnosti o važnosti bageta, a samim tim usporili pad njegove proizvodnje - navodi se u saopštenju Ministarstva, a prenosi Frans 24.

Baget je, iako je naizgled bio neizostavni deo života Francuza, zvanično dobio ime tek 1920. godine kada je novi zakon odredio njegovu minimalnu težinu (80 grama) i maksimalnu dužinu (40 centimetara).

Predistorija je prilično mutna. Neki kažu da su ovakvi hlebovi bili uobičajeni već u 18. veku. Drugi, kažu da zasluga pripada austrijskom pekaru Avgustu Zangu, koji je tridesetih godina 19. veka uveo parne peći u koje je mogao da smesti jedino ovakav oblik hleba.

Jedna od popularnih priča je i da je Napoleon naredio da se hleb pravi u tankim štapovima koje su vojnici mogli lakše da nose.

Neki povezuje bagete sa izgradnjom pariskog metroa krajem 19. veka i tvrde da je odabran ovaj oblik jer se baget lakše lomi i deli, kako ne bi došlo do svađe među radnicima i kako im ne bi trebali noževi da seku hleb.

Danas se u Francuskoj svake sekunde pojede oko 320 bageta.

Francuska je izabrala baget sa užeg izbora koji je takođe obuhvatio kultne pariske krovove i festival žetve u departmanu Žira.

Nacionalno udruženje francuskih pekara i poslastičara pozdravilo je ovu odluk, budući da su oni bili jedni od inicijatora predloga.

- Posle četiri godine i našeg upornog zalaganja, s ponosom možemo reći da je naš zahtev urodio plodom. Ovim činom se pojačava naša stručnost i samim tim ohrabruju mlađe generacije da odaberu pekarstvo kao svoju profesiju - istakao je predsednik Udruženja, Dominik Anrak.

Konačnu odluku Unesko će doneti do kraja 2022. godine. Na ovogodišnjoj listi našla se kultura saune u Finskoj, festival lampiona u Južnoj Koreji i takmičenje u košenju trave u Bosni i Hercegovini.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.