Jovana Mirosavljević u novom broju Glorije Glam: Korona je iz Beograda izvukla ono najgore

Jovana Mirosavljević zauvijek će za mene biti simbol Beograda kakav sam znala ta dva proleća 2017. i 2018. Beograd je mirisao na lipe, a ja sam hodala ulicama Dorćola ne znajući da ću kroz izlog ugledati radnju koju je Jovana otvorila prilikom povratka s međunarodnih baletskih pozornica u Beograd. U izlogu su bile baletanke, baletske haljine, one prave, trikoi, mekani i Yugochic brend koji je u tom trenu postajao kultno mesto u ormaru svake influenserke.

Nakon što su mi poslužili najfiniju kafu Beograda, i hleb koji je tek ispečen, a mirisao je kao da je došao ravno iz pariške pekare, prišla mi je real life vila: mršava, tanka, eterična. Čim je došla i prošla pored mene pade mi na um "Hej, to je moj par", peva Balašević u svojoj slavnoj (meni najdražoj) pesmi o balerini, pa kaže: sva elegantna, tanka i mistična/da l' pri hodu i dotiče pod/sve mi to liči na Pjotra Ilića/priču o jezeru, o dobru i zlu.

Taj beli labud iz pesme o crnom bila je Jovana Mirosavljević, a kako to srećom biva ovih godina, ona je zaista bila moj par, jer je sad već svima jasno kako su prave srodne duše žene ženama. Družile smo se svih godina mog života u Beogradu, koji je, paradoksalno, jer je rođena Beograđanka, i njoj bio novo poglavlje života, baš kao i meni. Delile smo suši u novootvorenim restoranima poznate neogradske gastronomske scene tik pred pandemiju, išle zajedno na pijacu i vodile moju devojčicu u prvu baletsku školu na Dorćolu.

Tokom pandemije smo razgovarale satima putem video poziva, a na Instagramu sam pratila njene treninge u karantinu i pitala se koliko njezo telo pati bez scene, a koliko duša. Zato mi je bilo neopisivo drago kad je prihvatila da radi na mjuziklu temeljenom na delima Momčila Bajagića Bajage koji je premijeru imao nedavno u pozorištu na Terazijama. Izvedbu koju sam želela da pogledam nisam uspela zbog zaraženosti jednog člana ansambla s Covidom, a s Jovanom sam razgovarala u praznom pozorištu. Za scenske umetnike nema ničeg bolnijeg. Ipak, Jovana tvrdi: plesaćemo zauvek!

Koji je na kraju tvoj grad, Jovana? Da moraš da biraš, sad, za zauvek, koji bi grad odabrala?

- Rođena sam u Beogradu, rano detinjstvo provela sam na moru, u Dalmaciji, šuška se čak da su me tamo i napravili, namerno, jer je najlepše, školovala sam se u Francuskoj, u Cannesu… živela sam u Splitu, Zagrebu, Rijeci i Toulouseu, a poslednju deceniju provela u Njujorku i Vašingtonu... ali smejaćeš se, ni jedan od navedenih gradova nije taj. Grad koji je najviše Jovana je Barselona. Na žalost, nisam imala priliku da živim tamo, bar ne za sada. A Beograd… Beograda se ne mogu rešiti, on je duboko u mom kodu ali prava Jovana je između, pazi sad kontradikciju, Njujorka i Splita. Znam, potpuno su drugačiji a na isti način i u jednom i drugom je moje srce i moja suština.

Je li Beograd onda poslednja stanica, za zauvek, s obzirom na ljubav?

- Uh, uvek mi teško pada ideja da sam se zaista vratila, u Beograd ili bilo gde. Meni su potrebne drastične promene scenarija, gradova, zemalja. Ništa me posebno ne veže za Beograd jer svi moji i sve moje uvek putuje za mnom i sa mnom. Ipak, uvek kad sam negde na tih 442 od Beograda fali mi pa mi je tako kada sam se vratila i on postao inspiracija a iz te inspiracije je na primer izašla i “Jevremova” ali mi je za to bio potreban taj odmak od desetak godina. Znaš i sama da i sada kad sam ovde nekako uspem magično da prizovem sve vas koji ste negde tamo i takav Beograd volim, naš. Ako govorimo sasvim ozbiljno, ovde ima toliko genijalnih stvari i situacija ali moram da priznam da sam se previše navikla na način na koji stvari funkcionišu u mnogo uređenijim zemljama i konstantno sam ovde u nekoj borbi sa vetrenjačama.

Kako je na Beograd uticala Korona?

- Iskreno, osećaji su mi pomešani. A tek mišljenje… svakim danom sve više razmišljam kako nam je bilo lepo onda kad smo pričale iz najdužih lockdown-a i za vreme policijskog časa! Da, želim da šetam, da radim, da pojedem nešto u restoranu i popijem piće na suncu ili u omiljenom baru ali sam zgrožena kršenjem pravila, tajnim masovnim žurkama, bunkerima, tom neobuzdanom potrebom za ‘druženjem’ (čitaj masovnim divljanjem u velikim grupama). Druženje je nešto drugo, bar u mom setu pravila. Mislim da je korona iz Beograda izvukla ono najgore, one 90-te. Svi su toliko zauzeti smišljanjem kako da prevare krizni štab, sistem, pravila, zabrane! Umesto da se bave time da ostanu zdravi za sebe i sve nas ne bi li se što pre vratili u neki iole uobičajen život.

Koja su danas kultna mesta, ljudi, pokreti Beograda danas?

- Hmmm, teško pitanje baš danas, jer sve je nekako stalo, posebno bilo šta kultno. Kako Đole kaže “nema više benda kao Neoplanti, to je bilo da se priča, da se pamti”… u prevodu, sve je novo, moderno, kratkog daha. Ima kultnih ljudi i oni nas još drže, muzičari, glumci, umetnici, DJ-evi, pa i po neki klub i restoran. Kultne su ulice, njihove priče i tajne, proleće u Beogradu i taj trenutak kada košava prestane da duva i topli sunčevi zraci te zagrle, tada je sve moguće!

Ceo intervju pročitajte u novom broju magazina Glorija Glam koji je na kioscima i nudi izvrsnu sinergiju tekstualnog i vizualnog. Uz ekstra bonuse – dva poklona koja ćete zaista želeti da imate u svojoj kozmetičkoj torbici: MOSCHINO Toy 2 BUBBLE GUM + masku za obnovu ili noćnu kremu REN. Novi broj, osim u Hrvatskoj, dostupan je i u Sloveniji, BiH, Makedoniji kao i u Srbiji - u Beogradu i Novom Sadu.

Autor: Gloria Glam
Razgovarala: Jelena Veljača
Foto: Peđa Milosavljević / Cropix

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.