IMUNSKI ODGOVOR SKORO STOPOSTOTAN: Većina vakcinisanih u Srbiji ima razvijena antitela na koronu

Šest nedelja po primanju prve doze "Sinofarmove" vakcine 20 odsto revakcinisanih ispitanika u Srbiji nije razvilo antitela na virus korona, pokazuje studija koju će do daljnjeg sprovoditi desetočlani naučni tim u Centru izuzetnih vrednosti za zoonoze Instituta za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Kod 100 odsto građana koji su primili obe doze "Fajzerove" vakcine stvara se specifični imunski odgovor, ističe dr Olgica Đurković Đaković, naučni savetnik na pomenutom institutu i rukovodilac Studije praćenja prirodno stečenog i vakcinalnog imuniteta na SARS-CoV-2 kod odraslih ispitanika. To se poklapa sa izraelskom studijom sprovedenom na većoj grupi ispitanika koji su primili pomenutu vakcinu. I vakcina "Sputnjik V" kod građana Srbije pokazala se kao veoma imunogena, jer su svi ispitanici razvili IgG i IgM antitela, kaže dr Đurković Đaković i dodaje da iste rezultate očekuju i posle revakcinacije ispitanika cepivom "AstraZeneke" koja se očekuje tokom maja.

Građani iz poslednje grupacije razvili su, kaže, i posle prve doze vakcine "AstraZeneke" antitela u 90 odsto slučajeva. Sličan efekat imala je "Fajzerova" vakcina posle prve doze, pa zato očekuju i stopostotni imunski odgovor posle kompletnog pelcovanja proizvodom "AstraZeneke". Olgica Đurković Đaković dodaje da su proveravali i tvrdnju da je vakcinisanima "Sinofarmovim" cepivima potrebno više vremena za razvoj antitela, pa su one kod kojih tada nije bilo prošlo šest nedelja po cepljenju prvom dozom, ispitali i tri nedelje kasnije, odnosno devet nedelja po prvobitnoj vakcinaciji. Rezultat je bio isti – kod 20 odsto građana nije se razvio imunski odgovor. To je, međutim, samo deo istraživanja koje sprovodi pomenuta grupa naučnika.

- Pored efikasnosti stvaranja imunskog odgovora na četiri vakcine zastupljene u Srbiji pratimo i njihovu efektivnost, to jest koji procenat vakcinisanih će se razbolevati od kovida-19, kao i koliko dugo su osobe sa antitelima zaštićene. Zato će nam ispitanici dolaziti na kontrole svaka tri meseca posle vakcinacije bar godinu dana, a verovatno i duže. Studijom za sada nije obuhvaćen veliki broj osoba, po sto ispitanika za "Sinofarmovu" i "Fajzerovu" vakcinu i po dvadesetak za ostale dve. Ali svakog dana uključujemo nove građane i predočeni rezultati se, zasad, ne menjaju sa uvećanjem obuhvata pelcovanih - ističe dr Đurković Đaković.

Sagovornica smatra da je neophodno povećanje broja vakcinisanih u zemlji i da bi državni čelnici učestalijim medijskim isticanjem sopstvenog primera mogli da ga podstaknu dalju vakcinaciju. A oni skoro vakcinisani mogu čak i da se uključe u ovu studiju.

- Evidentirali smo i nekoliko slučajeva da su se ispitivane osobe zarazile posle revakcinacije. Recimo, sredinom sedmice nam je došao 73-godišnjak, koji ima nekoliko hroničnih bolesti, a zarazio se virusom korona dve nedelje po revakcinaciji "Sinofarmovim" cepivom. Imao je laku formu bolesti i preležao je na nogama, uvereni smo, baš zahvaljujući vakcinalnom imunitetu koji je u međuvremenu razvio. Rekli smo mu da treba da bude srećan jer mu je "Sinofarmova" vakcina spasla život, teško da bi dobro prošao sa bolestima koje ima bez nje - pojašnjava važnost imunizacije Olgica Đurković Đaković i dodaje da će rezultati efektivnosti vakcina biti publikovani svakih šest meseci.

U toku istraživanja saznaće se koliko vakcinacija uspeva da spreči bolest. Pomenute četiri grupe pelcovanih ispitanika su, stručno rečeno, imunološki naivni, odnosno nema dokaza da su prethodno bili zaraženi virusom korona. Njih od januara, kada je u Srbiji počela masovna vakcinacija, uključuju u studiju.

Pored njih, pomenuti naučnici posmatraju i još jednu grupu građana – pacijente koji su preležali kovid 19, a prate ih od avgusta 2020. godine. U toj grupi ispituju koliko dugo antitela ostaju u njihovom organizmu posle infekcije. Dobra vest je da su se većini građana koji su preležali kovid-19 antitela zadržala u toku čitavog dosadašnjeg vremena praćenja, što u pojedinim slučajevima znači i do godinu dana. Stručnjaci sa Instituta za medicinska istraživanja napominju da će biti interesantni i konačni rezultati studije, odnosno poređenja dužine opstajanja antitela kod osoba koje su prebolele kovid-19 u odnosu na vakcinisane nekom od četiri vrste vakcina čija se delotvornost ispituje.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.