Đavolja varoš

Na jugu Srbije, ispod planine Radan, tridesetak kilometara od Kuršumlije, nalazi se Đavolja varoš. Čudnog imena i još čudesnijeg izgleda, sa skupinom vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama koje nauka naziva zemljanim piramidama, a narod kulama. Prirodni spomenik Đavolja varoš prvi je srpski kandidat u izboru sedam svetskih čuda, a na konkursu koji se sprovodi glasanjem putem Interneta trenutno je na šestom mestu

Turistička organizacija opštine Kuršumlija na vreme je saznala za akciju agencije Veber za izbor novih sedam svetskih čuda prirode i tako je nominovala Đavolju varoš.

Napravili smo jednu žestoku medijsku kampanju, najpre smo u samoj Đavoljoj varoši napravili konferenciju za štampu na koju su došli svi turistički novinari. Zatim je zajedno s Turističkom organizacijom Srbije posećen međunarodni sajam turizma u Londonu ispred koje je Đavolja varoš bila predstavljena kao novina, pa smo tako ušli u uži izbor od 170 kandidata. Za samo desetak dana bili smo na prvom mestu, a sada smo na petom. Ovu akciju je od početka podržala Turistička organizacija Srbije i Ministarstvo za dijasporu Srbije, a Đavolja varoš kao prirodna retkost i izuzetno neobična prirodna pojava zaslužuje da bude izabrana – pobednički nam je objasnio Radovan Tanasković direktor Turističke organizacije Kuršumlije.

Organizator izbora 19. decembra je zvanično objavio spisak 170 čuda prirode, među kojima je Đavolja varoš jedina iz Srbije i jedna od 31 evropskog kandidata. Zahvaljujući glasovima iz celog sveta, prvog dana kandidature ovaj spomenik prirode našao se na 135. mestu, sledećeg na 60, a samo deset dana kasnije preuzeo je tron. Glasanje traje do 31. decembra 2008. godine, kada će biti izdvojen 21 kandidat, dok će sedam svetskih čuda biti izabrano polovinom 2010. Prema rečima Radovana Tanaskovića, glavni protivkandidat „đavolima“ biće kamene kule iz Kapadokije u Turskoj.

Đavolja varoš pod zaštitom države

Podsećanja radi, lokalitet Đavolja varoš stavljen je pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Pripada selu Đake i nalazi se na 700 metara nadmorske visine, a od Beograda je udaljen 288 km.

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode s visokom mineralizacijom. Ova dva prirodna fenomena posmatrana zajedno, Đavolju varoš čine pravim svetskim čudom. Njenu atraktivnost dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko rudarskih jama.

Legenda o prirodnom fenomenu

O nastanku ovog prirodnog fenomena postoje mnogobrojne legende. Prema jednoj to su okamenjeni svatovi koji su želeli da venčaju brata i sestru, prema drugoj, to su svatovi koji su krenuli po istu mladu ali su se na tom mestu sukobili, a da se ne bi prolivala krv dobra vila ih je skamenila kako bi ih posle izvesnog vremena otkamenila, ali je zaboravila. Neka treća legenda kaže da su zemljane figure sačinili đavoli od razrušene crkve.

Nauka tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao čovek, uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodne erozije.

Zemljane figure

Zemljane figure smeštene su u dve jaruge koje su podeljene uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, razorenu erozivnim procesima. Jaruge imaju čudne nazive: Đavolja jaruga, Paklena jaruga… Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od dva do 15 metara, širine od 0,5 do tri metra. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova zaštićen je od “bombardovanja” kišnih kapi i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova – figura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja, vršeći spiranje materjala. Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature ….) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju, deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i zbog neverovatne statičke postojanosti.

Hladne retke mineralne vode

Druga prirodna retkost u Đavoljoj varoši su dva izvora vode čudnih svojstava. Đavolja voda, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi, jeste hladan i ekstremno kiseo (pH 1,5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l). Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na običnu vodu za piće, odnosno povećan je 10 do 1.000 puta.

Crveno vrelo je drugi izvor, koji se nalazi nizvodno, oko 400 metara od prvog, na aluvijalnoj terasi, odnosno na ravnom terenu. On je manje kiseo – pH mu je 3,5 – i s nižom opštom mineralizacijom (4.372 mg/l). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koje voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika, koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

Ovakve vode su vrlo retke u svetu. Izvesnu sličnost pokazuju dva izvora u Italiji (Leviko i Rončeljo), i tri u Rusiji (Zubinskije, Bljavinskije i Karabašskije).

Kako do pobede?

U narednom periodu u planu je poseta međunarodnih sajmova turizma, kao i drugi načini koji bi svetsku javnost upoznali sa činjenicom da Đavolja varoš zaslužuje da bude izabrana u novih sedam svetskih čuda prirode.

Svoj glas možete dati na adresama: www.djavoljavaros.com , gde se na prvoj strani sajta može naći upustvo za glasanje i www.new7wonders.com klikom na Zemljinu kuglu, pa Evropu, a Srbija je na devetom mestu. Pošto mora da se glasa za sedam kandidata, vrlo je važno da osim za Đavolju varoš, ostale glasove date kandidatima koji su na listi s najmanje glasova, kako biste smanjili konkurenciju. Po propozicijama, može da se glasa samo jedanput.

O tome koliko se povećalo interesovanje u poslednjih mesec dana i o novom brendu Srbije, priča nam Radovan Tanasković jedan od najzaslužnijih ljudi za celu organizaciju, zbog čega mu se i javljaju ljudi sa svih strana sveta.

Moramo biti svesni činjenice da Đavolja varoš više nije samo naše već nacionalno pitanje koje postepeno postaje turistički brend Srbije. Moramo svi biti svesni svojih obaveza, moramo se svi zajednički izboriti za isti cilj, a to je uspeh. Naravno da je interesovanje višestruko poraslo, zovu sa svih strana interesuju se o samom spomeniku, a i načinu na koji može da se glasa. Na proleće očekujemo prvi turistički udar.

Ko zna, možda nam nadu u bolju budućnost vrate Đavoli, koji su do nedavno bili totalno nepoznati, a sada se o njima priča kao o pravom svetskom čudu prirode.

Tekst: Jelena Antonijević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.