Klizanje je kul

Raskošno, graciozno i lepo za sva čula. Ulaz u ledenu Halu “Pionir” bio je slobodan, a klizačice i klizači juniori iz 13 evropskih zemalja rastrčali se na sve strane. Svečano obučene mališane, sa šljokicama na kosi i odeći, mogli smo videti u holu dok se zagrevaju i vežbaju, u svlačionici, ispred ledenog podijuma, dok se igraju i jurcaju pred nastup, kako se vesele, a poneki i plaču zbog pada i loših ocena. Evropski kup u umetničkom klizanju sa 180 takmičara za Beograđane je bio jedinstvena prilika da uživaju i bodre ove mališane. A mnogi su je propustili.

Zemlje naviknute na ovako velike manifestacije u klizanju pobrinu se da na tribinama takmičare ne bodre samo roditelji i prijatelji. Za male klizače koji su posle napornih višemesečnih treninga putovali celu noć s raznih krajeva Evrope, da bi u dva minuta nastupa prikazali sve što su naučili, poluprazna Hala “Pionir” nije baš ohrabrujući ambijent.

Pa ipak, oni koji su došli sigurno se nisu pokajli. Ono što smo gledali samo posredstvom kamera bilo je sada prvi put uživo pred nama. Evropski kup u umetničkom klizanju za mlađe kategorije i juniore prvo je ovako veliko takmičenje u klizanju kome je Beograd domaćin. 

BEZ TREME

Nemam tremu, nego, gde mi je drugarica, je l’ neko video Bojanu? – pitala je osmogodišnja Anja Dolićanin, koja je pre samo godinu dana prvi put stala na led. Plavokosa Anja u tirkiznoj haljinici, ljupko našminkana, još pola sata pred nastup obilazila je na tribinama roditelje, koji su bili mnogo nervozniji od nje. Skakutala je u holu ispred svlačionice, a tokom nastupa, kako kaže: – Ma, nisam ni čula da aplaudiraju. Ne, samo muziku. Lepo je bilo, ali nisam zadovoljna ocenama. Za nekog ko trenira tek godinu dana uspeh je i samo pojavljivanje na ovakvom takmičenju, ali Anja napominje da je pre dve nedelje u Novom Sadu osvojila bronzanu medalju i da ubuduće ne očekuje ništa manje.

Sićušna Čehinja Ana Druškova, iako je na ledu pokazala da mnogo zna, neutešno je plakala zbog pada tokom nastupa. Gledala je u ekran na kome su prikazane ocene i odmahivala rukama. – Nije bilo dobro – ponavljala je dok ju je trener tešio. Nije pomoglo ni cveće koje dobila ni simpatije koje su prisutni nedvosmisleno pokazali. Njoj je važan rezultat. Zato je tu, zato je vežbala.

Ova deca su pravi takmičari i naravno da im nije svejedno. Doputovali su da osvoje dovoljno bodova da mogu dalje. Znate, nije lako u dva minuta pokazati sve – rekla je za portal Nadlanu.com međunarodni sudija Katarina Grof-Mitrović. Ona kaže da iza samo jednog nastupa na ovakvom takmičenju stoji veliki rad, mnogo truda i ljubavi.

Takmičari moraju da treniraju dva puta dnevno. Bez podrške i odricanja roditelja to ne ide. Koliki god da je talenat u pitanju, mora mnogo da se vežba. Nažalost, naša deca nemaju priliku da treniraju cele godine, jer ni glavni grad nema ledenu halu koja radi 12 meseci. Od septembra do marta deca vežbaju na ledu, a tokom proleća i leta u sali. To je veliki hendikep za naše klizače – rekla je naša sagovornica.

Još pre dve godine u Beogradu je pokrenuta akcija “Dajte svoj glas da Evropa dođe kod nas”. Tokom te akcije prikupljeni su potpisi građana kao peticija da gradske vlasti omoguće da bar jedna ledena hala radi tokom cele godine. Evropa, bar ona na ledu, sada je došla kod nas, i nova ledena dvorana napravljena je u Novom Beogradu, ali naši takmičari još nemaju uslova da treniraju tokom cele godine. Zato je razlika u njihovom nastupu i sigurnosti na ledu u odnosu na, recimo, Ruskinje, veoma vidljiva.

Ovo je sport u kome su sjedinjeni balet, muzika i gimnastika. Za decu je to dobro ne samo zbog lepog i zdravog izgleda i odnosa prema umetnosti, već je reč o neobično zdravom sportu, naročito za respiratorne organe. Katarina Grof-Mitrović kaže da lekari klizanje preporučuju i deci oboleloj od astme. Znači, pustite decu na led, barem rekreativno. To ne košta mnogo, a koristi zdravlju, preporučuje naša sagovornica.

Klizanje donosi zaista mnogo lepote. Zato su očigledno “izvežbani” roditelji, naviknuti na hladne dvorane, obmotani ćebadima na tribinama, strpljivo čekali nastup dece. Taj trenutak, kada mališan izađe na led i zauzme pozu, kad počne muzika i takmičar krene da kliže, mnogi su pratili s tolikim uzbuđenjem da ni suze odraslih nisu retke. A kad muzika stane i mlade dame se poklone, ka njima poleti cveće i plišane lutkice u znak podrške i odobravanja. Pokloni malo ublaže ošticu sudijskih ocena koji, videli smo, nisu baš popustljivi. 

I BEZ REKLAME

Za razliku od većine Beograđana, koja očigledno nije ni znala za ovo takmičenje jer je izostala reklama, trgovci iz inostranstva dobro su se pripremili za Evropski kup. Na ulazu u ledenu dvoranu prodavali su se svi neophodni rekviziti za klizanje, kakve je teško naći u sportskim prodavnicama. Haljinice koje, kako nam je rekla majka jedne takmičarke, “u Beogradu pravi samo jedna žena, u butiku koštaju oko 100 evra”, a u “Pioniru” su se prodavale za 50 do 80 evra. Prodavci su došli iz Mađarske, ali su, vrlo poslovno, cene izrazili u dinarima, evrima i naravno – forintama.

I kompjuterska foto-služba bila je spremna, tako da je svaki takmičar prvo mogao da pogleda fotografije sa svog nastupa, a onda i da naruči odabrane u željenoj veličini. Napominjemo da su se fotke dobro prodavale, iako su svi roditelji i klubovi bili opremljeni kamerama i fotoaparatima. Slikanje ovakvih manifestacija, zapravo, nije nimalo jednostavan posao, a… uspomena je uspomena. Tako će beogradska Hala “Pionir” biti sačuvana u porodičnim i klupskim albumima bar desetak evropskih zemalja

Organizacija ovog takmičenja poverena je Klizačkom savezu Srbije i beogradskom klubu “Helena Pajović” – rekla je predsednica tog kluba Vesna Raković. Uzbuđena zbog prilike koja je pružena njenom klubu i Savezu, a preokupirana gostima kojima je trebalo u svakom smislu pokazati gostoprimstvo, naša sagovornica veselo kaže: – Držite nam pesnice da sve bude u redu i da Beograd za ubuduće dobije status i pravo domaćina ovakvih takmičenja u umetničkom klizanju. To je za nas jako važno.

Mi držimo palčeve. I još da je bilo više ljudi na tribinama, ova lepa slika obišla bi svet i bila bi potpuna.

Tekst: Jasminka Kocijan
Foto: Marko Risović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.