Savet Evrope uvrstio rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope

Kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije organizovala je konferenciju Dan slovenske pismenosti i kulture - Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik?

Dan slovenske pismenosti i kulture tradicionalno se proslavlja 24. maja u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma - glagoljice. Taj dan je praznik u čitavom slovenskom svetu, a odlukom Vlade Republike Srbije od 2019. godine obeležava se i kod nas.

Dan Ćirila i Metodija, kada se prisećamo temelja slovenske pismenosti, navodi nas da se zapitamo koliko smo pismeni danas, u vremenu brzih promena i velikog uticaja društvenih mreža.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja rekao je na otvaranju da je ovo značajan datum za sve slovenske jezike, a posebno za srpski jezik.

„Na neki način, umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije“ – rekao je Jokić.

Na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je odgovorio: „Prihvatajući tezu da je jezik jednako mišljenje i obrnuto, to nas samo po sebi upozorava da nema razvoja mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika. Druga stvar koja je, takođe, za dobro i pažljivo promišljanje, jeste to da se jezik menjao, ali se menjalo i mišljenje, odnosno menjale su se i kulture i načini života. Mi sada imamo tu priliku i taj luksuz da vidimo taj tempo, karakter i načine kako se on preoblikovao, a suočeni smo sa ubrzanim i izuzetno velikim brojem informacija i postavlja se pitanje koliko smo u mogućnosti da sagledamo uticaj ove količine informacija, brzine, njihovih karaktera, na promenu jezika i promenu našeg načina života.“

Profesor dr Viktor Savić sa Filološkog fakulteta i jedan od predavača na predmetu Istorija srpskoga književnog jezika i saradnika Instituta za srpski jezik SANU je sa zadovoljstvom podelio svežu informaciju da je Savet Evrope prihvatio da uvrsti Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope.

„U ovu kulturnu rutu Svetog Ćirila i Metodija ne ulazi samo ono što je direktno vezano za Ćirila i Metodija već i ono što je njihovo nasleđe kod nas. Naveli smo i neke od važnijih lokaliteta, na prvom mestu Sirmijum – Sremska Mitrovica, ovde u Beogradu Saborna crkva sa zgradom Srpske partrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve, zatim Sremske Karlovce, fruškogorske manastire i naravno srpske manastire na Kosovu i Metohiji“ – istakao je Savić.

U toku diskusije Savić je istakao i da moramo više brinuti o jeziku i da srpski jezik dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

„Zakon o jeziku i pismu treba da sadrži samo jednu odredbu, u preambuli, srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima, o kojima pre svega vode računa stručnjaci za srpski jezik, između ostalog to su i istoričari jezika, jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu, jer i ovaj trenutak gde mi sada stojimo deo je te vertikale. I ovo će u nekom trenutku biti prošlost kojom se zanimaju istoričari jezika. Da zaključim, srpski jezik kao i svi jezici zaslužuje dužno poštovanje“ – rekao je Savić.

Dr Marina Nikolić šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU i jedna od autorki Rečnika pojmova iz perioda epidemije kovida, istakla je da se najviše promena dešava u leksici.

„Sistem je stabilan, sistem zamenica, brojeva, drugih gramatičkih kategorija, sistem srpskog jezika je stabilan. Ne treba imati brigu da će se njegova stabilnost ugroziti promenama. To je važno, znači mi ćemo očuvati naš jezik. Pitanje leksičkih promena je najuočljivije jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči. Sinovanje, lajkovanje, to su srpske reči. One imaju strano poreklo ali vi nemate ni u jednom jeziku ovu glagolsku imenicu koja se završava na –nje već samo u srpskom jeziku“ – rekla je Nikolić.

Docent dr Lidija Mirkov sa Fakulteta političkih nauka i predavač na smeru Novinarstvo i komunikologija istakla je potrebnu za odgovornošću čitavog medijskog sistema.

„Mediji imaju veliku ulogu u izražavanju jer osim informisanja, oni imaju i prosvetiteljsku ulogu. Svaki pojedinac završi svoje školsko obrazovanje u nekom periodu, a onda se veći deo svog života zapravo, makar i podsvesno a nekada i vrlo svesno, oslanja na medije kada je reč o pismenosti. Jer ako se govori na medijima na izvestan način, običan čovek pomisliće da je možda tako pravilno a ne kako se neko sećao ili da su se možda neka pravila promenila kada čuje novinara da govori drugačije nego što on sam govori. Tu se postavlja jedno etičko pitanje, odgovornosti novinara jer nije dovoljno da novinar izveštava samo istinito, objektivno, faktografski dokazivo, već je potrebno i da se izražava na adekvatan način. To nije samo odgovornost pojedinca već čitavnog medijskog sistema“ – rekla je Mirkov.

Sanja Knežević sa Instituta za digitalne komunikacije i predavač na modulu „Social Media Marketing“ istakla je da je trenutno veliko otuđenje u društvu.

„Danas ako nešto uradimo a nismo postavili na društvene mreže, to kao da nismo uradili. Sve je to dovelo do jednog velikog otuđenja, sve to ima za posledicu da imamo problem i sa gramatikom i sa pismenošću i sa komunikacijom i sa bitistovanjem u realnom životu i u realnim situacijama. Ono što je takođe činjenica i što bi treba da znamo, jeste da kada poruku pošaljemo kroz društvene mreže, ona ima veću vidljivost ukoliko je pošaljemo pravim kanalom komunikacije u pravo vreme, ima veću vidljivost nego što bi imala na javnom servisu ili kroz neke štampane medije. Ono što treba da upamtimo je da poruka koja je jednom ostavljena na internetu, zauvek je tu“ – rekla je Knežević.

Marina Jakovljević dugogodišnja lektorka dnevnog lista Politika istakla je da se moraju pratiti promene u jeziku ali i da se moraju prilagođavati novinarskom stilu.

"'Politika' je tokom 117 godina, koliko postoji, bila svedok svih pojava u društvu, a samim tim je zabeležila i sve promene koje su se dešavale u jeziku duže od veka. Takođe, postala je i simbol čuvanja ćiriličnog pisma. Zadatak nas u lektorskoj službi „Politike” jeste da pratimo te promene i prilagođavamo ih novinarskom stilu, ali poštujući jezičku normu i propisana pravila. U tome nismo sami jer pratimo šta rade nadležne institucije, konsultujemo se sa stručnjacima i primenjujemo doneta pravila ili preporuke. Trudimo se da doprinesemo očuvanju jezičke kulture.Naši čitaoci to očekuju od nas, aktivno prate šta radimo i kakva rešenja nalazimo, često nam pišu ili nas zovu kako bi rekli svoje mišljenje ili sugestiju. Neretko se u „Politici” mogu pročitati i autorski tekstovi stručnjaka o jeziku, a naši novinari pišu o aktuelnim jezičkim temama i za sagovornike pozivaju ugledne filologe” – istakla je Jakovljević.

Više o ovoj temi i šta su dalje rekli učesnici možete pogledati OVDE.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.