Srbi strahuju od robota
Zamena za tuce radnika teška je samo 240 kilograma, visoka oko jedan metar, neumorna, precizna, odgovorna, ne pravi škart, ne buni se na radno vreme, uslove rada i platu, nije član sindikata niti bilo koje partije, a životni vek joj je 100.000 radnih sati.
Valjevo je godinama bilo centar metalske industrije. A onda je došla kriza, najveće firme - "Krušik", "Ferum", "Mašinorad", "Elind", "Gradac" - danas su samo senke nekadašnjih. Sada izgleda da iz Valjeva kreće "robot−revolucija". "Robotakt" je jedino preduzeće u Srbiji koja sklapa robote svetskog lidera ABB i instalacijom odgovarajućeg programa prilagođava ih raznim poslovima u industriji. Za poslednjih godinu dana iz Valjeva je isporučeno devet robota koji rade razne poslove, od zavarivanja do pakovanja proizvoda. Zamena za tuce radnika teška je samo 240 kilograma, visoka oko jedan metar, neumorna, precizna, odgovorna, ne pravi škart, ne buni se na radno vreme, uslove i platu, nije član sindikata niti bilo koje partije, a životni vek joj je 100.000 radnih sati. Procečna cena je 27.000 evra, a među srpskim robotima trenutno je najviše "varilaca", iako mogu i da seku, farbaju, bruse...
U livnici u Sečnju robot opslužuje livačke prese, u Beogradu roboti pakuju kafu i deterdžente za pranje veša, u Zemunu i u Užicu prave kotlove za grejanje, a u Kuli poliraju vodovodne baterije. U Užicu su radnici jedan kotao pravili za sedam sati, a robot posao završi za manje od sat. Brzina mu je neverovatna, pa nekom ko uđe u pogon i vidi nešto veliko i narandžasto kako se uvija u svim osama, kao da je od gume, treba vremena da shvati šta se događa − opisuje direktor firme "Robotakt" Željko Krstivojević, diplomirani inženjer s iskustvom u robotici i automatizaciji, sticanim u Sloveniji i nemačkom "Simensu". "Robotakt" je zastupnik jedne od najvećih svetskih kompanija iz te oblasti - ABB. Posao valjevskih stručnjaka je da u naručenog robota ugrade softver, kako bi mašina obavljala odgovarajuće poslove za naručioca. Šta će robot raditi zavisi od izvršnih uređaja koji mu se postavljaju na glavi.
Krstivojević kaže da, kada se na tas stave životni vek robota, troškovi održavanja i struje, cena njegovog rada iznosi ispod 2,5 evra na sat.
- Za te pare ne možete dobiti majstora ni u jednoj zemlji na svetu! Ponuda proizvoda i usluga obuhvata veoma širok spektar industrijskih oblasti, od transportne tehnike do industrijske robotizacije i kompleksnih industrijskih postrojenja. Serijska proizvodnja uz visoke zahteve kvaliteta proizvoda, teški uslovi rada, minimalna zavisnost od ljudskog faktora samo su neki od razloga koji automatizaciju proizvodnje preporučuju kao jedino finansijski prihvatljivo rešenje. "Robotakt" promoviše princip fleksibilne automatizacije koji omogućava povećanje produktivnosti, konstantnost kvaliteta, zaštitu zdravlja zaposlenih, visoke ekološke standarde, brzo i efikasno postavljanje i modifikovanje sistema, i sve to bez zahteva za visoko serijskom proizvodnjom. Srbija, međutim, u robotizaciji kaska za susedima. U Sloveniji, na primer, godišnje se "zaposli" 100 robota, a u srpskoj industriji sa prethodno devet isporučenih robota iz Valjeva trenutno radi tek 30 takvih mašina. Izgleda da se u Srbiji dešava slična situacija kao u Engleskoj s početka industrijske revolucije, u vreme ludističkog pokreta.
("Pregled")