Najčitanije knjige

Imate li Kamija od Stranca?
– Šta imate od Tolstojevskog?
– Imate li neko Korenje? – neka su od pitanja upućenih bibliotekarima. Načelnik odeljenja za rad sa čitaocima Biblioteke grada Beograda Nada Jelkić seća se i ovog: – Da li imate knjigu gostiju iz 1992. iz hotela “Slavija”?

Pamuk, Koeljo, Ševalije

Po tradicionalnoj anketi Biblioteke grada Beograda, čiji rezulatati svakog 11. januara, na Dan Biblioteke, pokažu koje su knjige stranih autora bile najčitanije u protekloj godini, odnosno najviše puta pozajmljene iz biblioteke, na prva tri mesta za 2007. našli su se naslovi “Zovem se crveno” Orhana Pamuka, “Dnevnik jednog čarobnjaka” Paula Koelja i “Plameni sjaj” Trejsi Ševalije.

Najčitanijim domaćim naslovima bavi se Narodna biblioteka Srbije, koja takođe sprovodi anketu, a rezultate objavljuje svakog februara, uoči Dana Biblioteke. Trenutno se ova ustanova renovira, a na sajtu se može naći samo lista najčitanijih knjiga u Mreži narodnih biblioteka u Srbiji u prvoj polovini 2007. godine. Roman Marije Jovanović “Idi, vreme je” je prvi na toj listi. Na drugom mestu je roman Svetislava Basare “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, a na trećem – “Tvoj sam” Mirjane Bobić-Mojsilović.

Orhan Pamuk je dobitnik Nobelove nagrade. Sve književne nagrade, a posebno Nobelova, doprinose popularnosti nekog pisca. Ljudi žele da pročitaju te knjige iako ih, po nekom svom čitalačkom opredeljenju, nikada ne bi čitali. Možda knjigu “Zovem se crveno” svi koji su uzeli nisu ni pročitali do kraja. Mislim da je tu Nobelova nagrada učinila svoje – rekla je Olga Krasić-Marjanović, šef odeljenja za kulturne programe, projekte i marketing Biblioteke grada u razgovoru za portal Nadlanu. Ona je dodala i da je najbolji marketing preporuka “od uva do uva” i da su neke od najčitanijih knjiga na taj način postale popularne.

Nagrada je reklama

Na listi najčitanijih knjiga su se, nakon pomenuta tri romana, našli i naslovi kao što su “Kupoholičarka i sestra” Sofi Kingsel, “Južno od granice, istočno od sunca” Hamukija Narakamija, “Lovac na zmajeve” Haleda Hoseinija i “Peto dete” Doris Lesing. Reč je mahom o savremenoj svetskoj beletristici, romanima koji su aktuelni i na svetskoj književnoj sceni.

Mnogi beogradski izdavači pomno prate ono što se dešava na svetskoj sceni i vrlo brzo objavljuju prevode na srpskom jeziku. Primetna je i veća ponuda na tržištu i sve veće interesovanje za knjige. Ali još uvek ima više onih koji ne mogu sebi da priušte kupovinu knjiga i svih izdanja koja ih zanimaju, tako da je bibliotečka statistika širi pokazatelj zainteresovanosti čitalaca za određene naslove nego statistički podaci koje objavljuju knjižare.

Izdavačka kuća “Geopoetika” dobila je, ovog januara, posebno priznanje Biblioteke grada kao izdavač najčitanije knjige. Izdavač “Evro Giunti”, koji u svom katalogu ima najnovije izdanje Harija Potera, savremenu srpsku i svetsku prozu i dela klasične književnosti, dobio je nagradu za izdavača godine. Gradska biblioteka zaokružila je prethodnu godinu i dodelom tradicionalnih nagrada – za najboljeg knjižara, bibliotekara i knjigovesca.

Nada Jelkić primećuje da se u poslednje vreme dosta čita norveška književnost i skandinavski autori, zatim azijska književnost, savremeni italijanski autori: – Čitaoci traže sve i svašta, najviše knjige koje su dovoljno reklamirane i nagrađene knjige. Čim je ove godine objavljeno da je Doris Lesing, britanska književnica, dobila Nobelovu nagradu za književnost, pojavili su se čitaoci i tražili njene knjige. Veoma su čitani i dobitnici NIN-ove nagrade i svih ostalih književnih priznanja. Naši čitaoci su veoma informisani.

Prošle godine u Biblioteci grada bilo je više registrvanih korisnika i zbog toga što se Narodna biblioteka renovira. Nada Jelkić navodi da kroz pozajmno odeljenje Biblioteke na kraju Knez Mihailove ulice dnevno prođe 500 do 600 ljudi.

Prema našoj evidenciji, biblioteku najviše posećuju studenti društvenih nauka, stručnjaci, penzioneri i tek onda učenici i studenti prirodnih nauka. Najverniji su stariji čitaoci. Druže se sa bibliotekarima i vidimo ih u proseku jednom u 20 dana. Žene čine 75 odsto čitalaca. Ali, evo, naš najverniji čitalac je jedan penzioner. On je prošle godine došao oko 220 puta. Za starije biblioteka je oaza duha, mesto gde se zadržavaju i koje vole, a mlađi ne ostaju dugo.

A kakva je opšta slika? Koliko ljudi u Beogradu čitaju?

Ne mogu u potpunosti da kažem kakva je ta slika, ali mislim da se iz godine u godinu popravlja. To je jako značajno i dobro. Pored pojave Interneta i internet revolucije, knjiga ostaje nešto posebno. To je specifičan doživljaj – kada je s knjigom i sa samim sobom. Ono što čovek tad proživljava, čini mi se da ne može nijednim drugim sredstvom da se ostvari .

Jelena Jovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.