ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Fizička aktivnost poboljšava imunitet i utiče na nivo antitela

Rezultati novog istraživanja Univerziteta Glazgov Kaledonian pokazali su da redovna fizička aktivnost jača imunološki sistem, smanjuje rizik od bolesti i smrtnih ishoda od zaraznih bolesti i znatno pojačava efikasnost vakcinisanja.

Redovno vežbanje povećava izglede da ćete imati više antitela i to za 50 odsto od nekoga ko je fizički manje aktivan, tvrde britanski naučnici.

Već je poznato da je fizička aktivnost jedan od najefikasnijih načina prevencije hroničnih bolesti, uz zdravu ishranu i odvikavanje od pušenja. Studija iz 2008. godine pokazala je da je telesna neaktivnost svake godine odgovorna za više od pet miliona preuranjenih smrtnih ishoda, piše "Independent".

Istraživanje profesora Sebastijana Častina, koji je vodio studiju, i njegovih kolega saUniverziteta Glazgov Kaledonian uključilo je sve dostupne dokaze koji su doveli u vezu efekat fizičke aktivnosti i rizik od obolevanja i smrtnog ishoda od zaraznih bolesti poput upale pluća, čestog uzroka smrti od kovida-19, na funkcionisanje imunološkog sistema i na ishod vakcinisanja.

Častin je rekao da je studija sprovedena ranije, na samom početku pandemije pa nije obuhvatila istraživanja koja se odnose na kovid-19, ali tvrdi da su saznanja relevantna za odgovor na aktuelnu pandemiju.

- Naša saznanja su važno otkriće za potencijalno delovanje i reakciju na pandemije u budućnosti - rekao je Častin i dodao da dostupnost vakcinama uliva nadu u skori završetak pandemije.

Šta su pokazala istraživanja?

Na osnovu šest odvojenih istraživanja u kojima je učestvovalo više od pola miliona učesnika, pokazalo se da 30 minuta vežbanja, pet dana nedeljno, smanjuje rizik od obolevanja i smrti od zaraznih bolesti za čak 37 odsto.

Otkrili smo i pouzdane dokaze na osnovu kojih redovna fizička aktivnost jača imunološki sistem. Kroz 35 nezavisnih nasumičnih kontrolnih ispitivanja, zlatnog standarda za naučne dokaze, pokazalo se da je redovna telesna aktivnost rezultirala povišenim nivoima imunoglobulina IgA.

Imunoglobulini (Ig), odnosno antitela, su glikoproteinski molekuli koje stvara imunološki sistem kao reakciju na ulazak neke strane supstance u organizam, odnosno antigena.

Postoj pet vrsta molekula imunoglobulina, od kojih je gama globulin najširi, i sastoji se od pet podklasa imunoglobulina, koji su najaktivniji u imunološkom sistemu, a to su: IgA, IgM, IgG, IgE i IgD.

IgA se stvara na sluznici intestinalnog i respiratornog trakta. Sekretorni IgA nalazi se u sekretima bronha, creva, znoju, suzama i kolostrumu i štiti intestinalni i respiratorni trakt od virusnih infekcija.

Dakle, reč je o antitelima koja prekrivaju sluznicu naših pluća i ostalih delova organizma u koje mogu da prodru virusi i bakterije.

Častin podseća da redovna fizička aktivnost povećava i broj CD4+T ćelija koje su odgovorne za uzbunjivanje imunološog sistema na napad "spolja" i na regulisanje njegove reakcije na bakterije i viruse.

Na kraju, u nasumičnim kontrolisanim ispitivanjima koje su proveli Častin i njegove kolege, pokazalo se da su vakcine bile efikasnije ako su se davale nakon sprovođenja programa fizičke aktivnosti.

Kod fizički aktivne osobe primećena je čak 50 odsto veća verovatnoća da će nakon primanja vakcina razviti veći broj antitela u odnosu na nekog ko nije fizički aktivan.

Ova saznanja bi, kako ističu naučnici, vladama i zdravstvenim radnicima mogla da posluže kao jednostavan i efikasan način podsticanja kampanje vakcinisanja.

Kako fizička aktivnost suzbija razvoj bolesti?

Tri su mehanizma koja telesnu aktivnost čine efikasnim lekom protiv zaraznih bolesti.

Pre svega, ona štiti od faktora rizika razvoja teške i fatalne infekcije. Kod fizički aktivnih ljudi ređe se razvijaju gojaznost, dijabetes, respiratorne i kardiovaskularne bolesti.

Epidemiološke studije su pokazale da osobe koje pate od pomenutih stanja teže podnose kovid-19 i ostale respiratorne zarazne bolesti.

Ne treba zaboraviti ni to da fizička aktivnost smanjuje stres i hronične upale, što opet utiče na manju verovatnoću razvoja infekcija sa fatalnim ishodom. Većina smrtnih slučajeva kod kovida-19 i upale pluća rezultat su nekontrolisanog upalnog odgovora organizma. I na kraju, ako smo fizički aktivni naš imunološki sistem je snažniji i otporniji.

Izvor: N1/Hina
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.