Via Balkan

Tri priče o putovanju. Ili nemogućnosti putovanja. O dilemi - otići ili ostati. O Balkanu na Zapadu, o Balkanu na Istoku, o Balkanu koji se nosi u sebi. I šta je uopšte Balkan? Geografska odrednica, simbol zla, jesu li to ljudi koji ga čine, postoji li on stvarno ili samo u imperiji ljudske mašte?

Prva priča je priča Biljane Srbljanović – "Putovanje". Sasvim svedena, jasna, upečatljiva i složena. Priča o čoveku koji odlazi s Balkana, ali od njega ne može da pobegne. Poreklo ga guši, ne snalazi se na širokim ulicama Njujorka. Za Njujorčane on je Rus, na aerodromu samo još jedan potencijalni terorista sa Istoka. Da li ovu predstavu mogu da shvate oni u čijim zemljama ne znaju šta je viza? Da li ovu predstavu može da napiše samo onaj koji se i sam našao u takvoj situaciji?

Čitavoj atmosferi doprineo je i gitarista Zoran Vranješ. Reditelj je Gorčin Stojanović.

Druga je priča Nenada Jovanovića – "Nigde drugde". Komad o paru koji odlazi u zemlju gde vide svoju budućnost. Teško im je da komuniciraju s kulturom koja je drugačija od njihove, součavaju se sa gubitkom identiteta, hvata ih nostalgija, žele da se vrate u Beograd... Predstavu je režirao Lari Zapija.

Poslednju je napisala Maja Pelević: "Putokaz – Beskrajno blizu/beskrajno daleko". Priča je vrlo složena i prati dva druga i drugaricu kroz odrastanje u Beogradu. Ovde je upletena i Majina biorafija. Naime, rođena u Beogradu, četiri godine živela je u Njujorku, stalno razmišljajući o svom rodnom gradu. Vratila se godinu dana pre Petog oktobra. Kroz glavnu junakinju, Maja Pelević projektuje svoja razmišljanja o Njujorku, govori kako počinje da ludi živeći u stospratnici: "Ta daljina od zemlje je potpuno neprirodna. Zvuci i zujanja sa svih strana čine me nervoznom... Svi su zauzeti i moram da zakažem danima unapred kada hoću s nekim da odem na kafu."

Njih troje odrastaju uz bombardovanje, Peti oktobar, uz želju da u isto vreme odu i ostanu.

Balkan je taj koji ih tera da se sećaju kad ostare, da imaju uspomene i da se smeju.

Maja Pelević je i u ovoj priči provukla svoju stalnu temu, a to je uticaj medija na život, kao i manipulacija ljudskim identitetom pomoću propagandnih poruka.

Reditelj je Kokan Mladenović.

Karakteristično za sve tri priče jeste da prevazilaze klasičnu formu izražavanja, u kojoj je, čini se, naše pozorište zarobljeno. Jezik je jasan, manje-više svakodnevan i samim tim prijemčiv. To se pogotovo odnosi na prvu priču, "Putovanje".

Iako sve tri povezuje zajednička tema, ono što ih zaokružuje jeste ista emocija; elaborirano, tačno i isto uočeno stanje stvari. Osećaju se nemoć, bes, a u isto vreme i neka bolna nadmenost zbog pripadnosti tom Balkanu. To je ta ista emocija koja nas prožima kada nekog i beskrajno volimo i beskrajno mrzimo. Nešto zbog čega nas je sramota, a u isto vreme smo na to ponosni.

Predstava "Via Balkan" premijeru je imala u novembru prošle godine u Somborskom pozorištu, koje ove godine proslavlja 125 godina postojanja.

Nada Veljković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.