SVAKI DESETI RADNIK NA OVAJ NAČIN ŠTEDI ZA STAROST: U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana

Na kraju prvog tromesečja 2021. godine za privatne penzije, odnosno u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji, uplaćivalo je 205.107 ljudi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Svaki deseti radnik, tačnije 9,4 odsto zaposlenih, na ovaj način se obezbeđuje za starost. Oni imaju 279.536 sklopljenih ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima što znači da neki od njih štede u nekoliko fondova.

Interesantno je da se broj osiguranika privatnih penzionih fondova sporo povećava kao da je iscrpljen udeo zaposlenih čiji poslodavci ili oni sami to sebi mogu da priušte. Poređenja radi 2015. ovi fondovi su imali 190.500 osiguranika, a 2018. godine 192.300.

Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije novca, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i suma prosečnih sredstava na individualnim računima članova. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima korisnika koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 260.800 dinara.

U prva tri meseca 2021. nastavljena je praksa da u dobrovoljne penzijske fondove, češće uplaćuju muškarci, pa su oni činili 57 odsto ukupnog broja članova.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2021. iznosila je oko 47 godina, a najviše ih je od 40 do 60 godina, oko 62 odsto. Isto tako, procenat starijih od 53 sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 29,5, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina 17.

U ove fondove pojedinci mogu uplaćivati pojedinačno, takođe i poslodavci mogu da plaćaju za svoje zaposlene, dok se treća vrsta uplate odnosi na one preko penzijskih planova.

U prva tri meseca ove godine, kada je u fondove uplaćeno 833,6 miliona dinara, od ukupnog iznosa 42,6 odsto su činile individualne uplate, 32,1 uplate poslodavaca za zaposlene, dok se 25,3 procenta odnosilo na one preko penzijskih planova.

U NBS ukazuju da je, iako najviše uplata realizuju poslodavci, primetan i rast individualnih plaćanja doprinosa.

- Iako najveći broj čine poslodavci, koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti, primetan je i rast individualnih uplata. U tom smislu, postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu. Zaposleni i poslodavci na ovaj način mogu ostvariti uštede, s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 6.062 dinara po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog oslobađaju plaćanja poreza. Navedene olakšice predstavljaju dodatni vid stimulacije za radnike i poslodavce da jedan deo izdvajanja za zarade usmere ka štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima - navodi se u izveštaju.

Sredstva se najvećim delom isplaćuju jednokratno. S obzirom na to da novac povlače korisnici koji ispunjavaju uslove, a najčešće je reč o članstvima koja nisu dugoročna, akumulirana suma na njihovim računima je relativno mala, te je takav način isplate i očekivan, iako on ne odgovara prirodi dobrovoljnih penzijskih fondova, koja pretpostavlja korišćenje akumuliranih sredstava duže vreme. S povećanjem perioda akumulacije i sume novca na računima, raste i udeo programiranih isplata i drugih načina povlačenja. U prvom tromesečju 2021. godine jednokratne isplate činile su najveći deo ukupnih isplata, i to 441,3 miliona dinara, dok su programirane isplate sredstava iznosile 74,6 miliona dinara.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su rukovodila imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika. Neto imovina fondova iznosila je 47,7 milijardi dinara, što je za 1,5 odsto više nego na kraju prethodnog tromesečja.

U izveštaju se navodi da su u prvom kvartalu ukupne uplate bile 833,6 miliona dinara, da su članovi povukli 528,8 miliona, dok je dobit od ulaganja iznosila 408,9 miliona.

U strukturi ulaganja imovine fondova najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 79,1 odsto ukupne imovine, sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,8 procenata, akcije 12,1. Na kraju prvog tromesečja 84,2 odsto imovine bilo je u domaćoj valuti, a u stranoj, odnosno u evrima, 15,8 procenata.

Izvor: Politika
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.