Terry Francis i Nathan Coles

Ne događa se to baš tako često. Nažalost. Svima nam se barem jednom dogodilo da odemo na žurku i da se tako dobro provedemo, da se podsetimo  zbog čega volimo elektronsku muziku. Upravo smo se tako osećali. Glavni krivci za nezaboravne momente koje smo doživeli u "Poseydonu" u petak uveče bili su Terry Francis i Nathan Coles. 
Nije počelo obećavajuće. U klubu se pojavljujemo oko jedan sat posle ponoći, dočekuje nas Marko Hollywood za miksetama i poluprazan "Poseydon". Šta se desava sa domaćim klaberima. Šta može da ih natera da izađu iz svojih stanova? Dobar line up? Dobar prostor? Dobro ozvučenje i rasveta? Jeftina cena karte? Ne, očigledno je nešto deseto, čega ni oni sami nisu svesni. 
Organizator se potrudio da se “opere” za fijasko na prošloj zurci, kada se nisu pojavili Peter Hook i Ladytron, i ovoga puta je obezbedio sve preduslove za vrhunski provod. Ovog puta zakazao je neko drugi – publika. 
Najzad, nešto oko dva sata, kreću majstori iz Fabrica. Neko reče da zvuk iz ovog kluba ne može da bude loš, i potpuno je u pravu. Terry Francis i Nathan Coles su uigran dvojac bez kormilara - i ne treba im -momci veoma dobro znaju u kom pravcu idu, bez greške puštaju muziku.  Prvi je počeo Terry Francis, ne počeo je Nathan Coles. Ma zar je bitno? Njima sigurno nije. Smenjivali su se za miksetama kako im volja, kada su i kako želeli. Kada jedan vrti, drugi je iza njega i igra, momci žive muziku, to se oseća. 
Osetili smo i mi. Ubitačan ritam nije dozvoljavao da stanemo, ova tech house vožnja nam je prijala, kao nikad!