Belle epoque

“Bel epok” (Lepo doba), film sarajevskog reditelja Nikole Stojanovića, snimljen je 1990. godine, a premijeru je imao tek prošlog leta, na ovdašnjim filmskim festivalima. Na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu dobio je Gran-pri za najbolje ostvarenje.

Od 16. januara “Bel epok” je u beogradskim bioskopima. Kada gledate ovaj film, 17 godina nakon njegovog snimanja, imate utisak da je reč o nekoj od solidno urađenih TV drama stare škole. Režija se dobro nosi sa scenarijem, u kojem postoji jedna centralna lična priča, nekoliko bočnih, a sve je smešteno u jednu istorijsku epohu, s idejom da se ona u potpunosti dočara.

Sve je veoma široko postavljeno – u ideji da osvetli novo doba u Sarajevu, početkom 20. veka, film prikazuje i pripadnike Mlade Bosne i predstavnike vlasti, i buržoasku porodicu iz koje potiče glavni junak, i komplikovane lične odnose, i glavnu kabare igračicu, prostitutku i špijunku, čijim se songovima radnja preseca, nagoveštava i anticipira. Dakle, krupan zahvat, ponegde razvučen i pretenciozan, ali uspešan u dočaravanju duha jednog vremena, osvetljavanju likova, gradiranju ka finalnoj katastrofi. 

Davor Janjić igra prvog bosanskog filmskog snimatelja Antona Valiča, opčinjenog pokretnim slikama zahvaljujući francuskom snimatelju Luj de Beriju (Alen Nuri), koji je u Bosnu doneo prvu filmsku kameru. Centralna linija je priča o Valičevom sazrevanju u svakom smislu. Film se završava atentatom u Sarajevu, 1914, koji je Valič snimio, ostavivši u istorijskoj arhivi autentične snimke. Film je krenuo od ovih realnih događaja i raširio se u priču o Sarajevu u kom su se, na početku veka, pojavili skandalozni noviteti, nov i drugačiji način života, automobili, kabare, kino, prostitutke, dekadencija, špijuni, profiteri, mladi politički aktivitisti i, iznad svega toga, zloslutni evropski vetar u potrazi za iskrom koju može raspiriti do požara. 

Janjić je te ’90. bio mlad glumac na početku karijere i izvanredan je u ulozi junaka koji se menja, raste, osvešćuje. Pored njega, odlični su i svi ostali. U ekipi filma bili su Radmila Živković, Vita Mavrič, Petar Božović, Boro Stjepanović, Nebojša Kundačina, Alen Nuri, Tatjana Pujin, Slobodan Ćustić, Filip Šovagović, Zvonko Lepetić, Rade Marković, Mira Banjac, Davor Dujmović, Snežana Martinović i Haris Burina. Muziku za film pisao je Arsen Dedić. 

“Bel epok” je jedno od poslednjih velikih jugoslovenskih ostvarenja. Kako je reditelj Stojanović objasnio, film je od 1991. bio u prostorijama “Bosna filma” u Sarajevu i sačuvan je zahvaljujući producentu Bakiru Tanoviću, koji je radni materijal odneo iz “Bosna filma” i sačuvao ga u svojoj kući. Glumica Radmila Živković je u jednom intervjuu prošlog leta rekla da bi i njena karijera izgledala drugačije da je ovaj film prikazan onda kada je snimljen. 

Film o turbulencijama s početka 20. veka nehotice je bio svedok užasa s njegovog kraja i to mu, uz posebno poštovanje prema istrajnosti autora da ovo ostvarenje ugleda svetlost dana, daje posebnu težinu.

Jelena Jovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.