UTICAJ PANDEMIJE NA SNOVE: Sedamdeset odsto kovid pacijenata ima problem sa spavanjem

Koliko god se govori o fizičkim posledicama kovida, ne može se zaobići uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi. Povećan nivo stresa i anksioznosti, između ostalog, narušava kvalitet spavanja i snova.

Pandemija je uticala ne samo na zdravlje, već na život ljudi u svakom smislu. Svakako je bilo velikog uticaja na mentalno zdravlje, pa tako i na spavanje i sanjanje, kaže direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" doc. dr Ivana Stašević Karličić.

Sa tim mišljenjem saglasan je i doc. dr Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji dodaje da je čitava situacija sa kovidom donela i totalnu promenu navika, što je uticalo na naše spavanje i pojavu "koronainsomnije".

- Pandemija je uticala na povišene nivoe stresa i anksioznosti, zbog kojih se kod velikog broja ljudi pojavila depresija, a to je uticalo na narušavanje kvaliteta spavanja - navodi Hrnčić.

Prema njegovim rečima, odlazak na spavanje je pomeren na kasnije časove, a buđenje pomereno unapred ka kasnijim jutarnjim časovima, zbog čega je narušen kvalitet sna.

Narušen kvalitet sna prirodno utiče i na snove.

- Obično sanjamo ili na snove utiče ono što preko dana doživimo. Osećaj straha, neizvesnosti i toga da nećemo moći da se nosimo sa celom situacijom je bio dominantan na početku pandemije. Uglavnom su snovi odslikavali takvo stanje - ističe Stašević Karličić.

Snovi uvek, kako kaže, objašnjavaju kontekst samog snevača, njegove asocijacije, dnevne prilike i dešavanja – sve ono sa čime se on unutar sebe susreće i što mu stvara problem.

- Sanjamo sebe, svoje dileme i svoje probleme - dodaje direktorka klinike "Dr Laza Lazarević".

Ipak, stanje se delimično popravilo ove godine – došlo je do adaptacije na čitavu situaciju.

- Brojne studije su do prošlog oktobra i novembra upućivale na ogroman porast anksioznih i depresivnih ljudi, ali se taj broj sada ustalio i verujem da će u narednih par godina doći do stabilizacije - objašnjava Ivana Stašević Karličić.

Na pitanje ko je bio najviše pogođen, Hrnčić kaže su to bili ljudi srednje dobi, od 30 do 50 godina.

- Postoji i suptilna razlika u distribuciji ovih slučajeva među polovima. Žene su bile osetljivije i kvalitet spavanja tokom pandemije je bio značajno narušen kod ženske populacije - kaže Hrnčić.

Najveće probleme sa spavanjem imaju ljudi koji su preležali kovid – čak 70 odsto njih je prijavilo probleme sa spavanjem.

Na drugom mestu su zdravstveni radnici, koji trpe užasan pritisak i stres.

Odmah iza ove dve kategorije su radnici u drugim javnim sektorima, koji su takođe morali da rade u uslovima kada je sve zatvarano.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Unsplash.com