Ola Pehrson
Petak je veče, 1. februar 2008. godine. U Salonu Muzeja savremene umetnosti veliki događaj - retrospektivna omaž izložba Ole Pehrsona (1964-2006). Planirana pre tragične smrti umetnika, ova izložba objedinjuje neke od ključnih radova koje je već predstavila publici u Ljubljani, a posle Beograda putuje u Stokholm, i na taj način ovom već međunarodno priznatom umetniku odaje dužno poštovanje.
Pre svega krajnje zanimljiv umetnik u širokom rasponu interesovanja, od bavljenje masmedijima, odnosom krupnog kapitala i velikih sistema moći i virtuelnog sveta, pa do manjih, ličnih, intimnih, lokalnih pojava i perspektiva. Lako ga je prepričati, ali svi uslovi za započinjanje novih diskusija i rasprava ostaju otvoreni. Iako, naizgled, sadržaji njegovih dela nemaju jednu osnovnu ideju vodilju, svakim iole dubljim analiziranjem i upoređivanjem dolazimo do sasvim suprotnog zaključka.
Tako je probrana beogradska publika, ona koja je osetila značaj i veličinu projekta, mogla videti rad Kuvar+ (jelovnici), preko celog jednog velikog zida papir do papira (printovi originala ispisanih rukopisom) na kojima je umetnikova majka tokom 45 godina opsesivno i pedantno vodila beleške o meniju, izboru hrane i pića, gostima svake večere koju je priredila. Ili rekonstrukciju porodične kuće u vidu makete od printova, sa zvučnicima i monitorima koji nas uvode u proslavu 65. rođendana njegove majke, snimanog sa deset kamera... Ili Marksovo odelo, lov na unabombera, tanjiri, NASDAQ glasovni indeks - velika količina informacija u obliku indeksnih grafikona koje umetnik pretvara u grafikone i notni tekst i prosleđuje ih horovima po celom svetu koji ih, čitajući s ekrana, pretvaraju u muziku... Mislio sam da neću, ali nisam izdržao pod utiskom koji nosim sa ove izložbe, da vam je ne prepričam.
Ipak, jedini i pravi doživljaj je onaj vizuelni, pravi kontakt sa delom Ole Pehrsona. Nemojte propustiti ovu jedinstvenu i lepu priliku da se upoznate s nekim ko se "poigrava metaforama i čini vidljivim i (čujnim) sile i strukture koje nas određuju kao individue i upravljaju našim društvima" (iz štampe i kataloga izložbe).
Izložba je otvorena do 3. marta 2008. godine i sigurno će pokrenuti neka nova pitanja, možda i neke nove teme (intimnije, nasuprot dosadašnjim, uglavnom neuspelim pokušajima menjanja sveta). Mi smo bili tamo, ali smo spremni da i dalje pratimo uticaj i reakcije koje je ovaj događaj pokrenuo.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović