SVE VIŠE VREMENA PROVODIMO SEDEĆI: Koronavirus doveo do pandemije neaktivnosti

Profesorka Sanja Mazić sa Katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj celog tela, a da je naročito važna za kardio-vaskularni i respiratorni sistem, za mišiće, pravilno držanje, kao i u prevenciji velikog broja bolesti.

Doktorka Sanja Mazić ističe da je zbog pandemije koronavirusa među ljudima smanjena fizička aktivnost, izmenjen režim ishrane i spavanja, ali i povećan stres, zbog čega je porastao broj obolelih od bolesti nekretanja.

- Fizička aktivnost je neophodna deci za rast i razvoj, i Svetska zdravstvena organizacija je rekla da deci treba oko 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti i da ona treba da bude umerenog do jačeg inteziteta - objašnjava doktorka Mazić.

Ističe da svi mogu da vide da se deca znatno manje kreću i da je vreme sedenja značajno povećano.

- Neke studije su zabeležile da je vreme koje je bilo posvećeno školi u onlajn učenju smanjeno, a vreme koje je bilo posvećeno zabavi je poraslo. Vreme koje je bilo posvećeno igrama van kuće je definitivno smanjeno - navodi doktorka Mazić.

Dodaje da ipak ima i pozitivnih primera, pa su Nemci u jednom od istraživanja izračunali da su deca imala više sati fizičke aktivnosti u kući, jer su im očito roditelji dali neki dodatni posao u kući i oko kuće.

- Fizička aktivnost je neophodna za pravilan razvoj celog tela, a naročito je važna i za kardio-vaskularni i respiratorni sistem, za mišiće, pravilno držanje, kao i u prevenciji velikog broja bolesti - upozorava doktorka Mazić.

Doktorka Mazić kaže da postoji veliki broj bolesti odraslih koje se sada pojavljuju i kod dece, što ranije nije bio slučaj.

- Imamo decu koja imaju povišen krvni pritisak, što je ranije bilo izuzetno retko. Apsolutno možemo da kažemo da je pandemija koronavirusa izazvala pandemiju fizičke neaktivnosti - naglašava doktorka Mazić.

Kaže da podaci iz Italije pokazuju da su ljudi u prvom momentu nakon izbijanja pandemije bili aktivniji, naročito u vežbama snage, da je 15 odsto prešlo na zdravu ishranu, a tri odsto ostavilo pušenje.

- To je ipak bio samo prvi momenat. Kako je vreme prolazilo, ljudi su postajali sve manje i manje aktivni. Interesantna je jedna studija koja je obuhvatila skoro pola miliona ljudi sa 19.000 zapisa o kretanju sa mobilnih telefona. Ona je pokazala da je na globalnom nivou za 27 odsto smanjeno kretanje - navodi doktorka Mazić.

Ističe da treba postepeno uvoditi fizičku aktivnost i slušati svoj organizam.

- Oni koji su imali koronu, treba pre povratka fizičkoj aktivnosti da se posavetuju sa lekarom. Oni koji nisu imali karakterističnu kliničku sliku, a bili su pozitivni mogu postepeno sami da krenu sa aktivnostima, a svi koji su imali takvu kliničku sliku treba da se posavetuju sa lekarom - savetuje doktorka Mazić.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.