SAZNAJTE SVE O FLEKSITARIJANSKOJ ISHRANI: Zbog čega je dobro smanjiti unos mesa?

Poslednjih godina interesovanje za alternative mesu i mlečnim proizvodima sve više raste. Broj vegetarijanaca i vegana je takođe u porastu ali ova dva načina ishrane nisu jedini razlog ovog trenda. Pored njih, za koje ste sigurno već čuli, velik broj ljudi trudi se da smanji upotrebu namirnica životinjskog porekla iz različitih razloga, a jedna od ovih grupa jesu i takozvanih fleksitarijanaci.

Za razliku od vegana, oni nastoje da smanje unos životinjskih proizvoda, ali ne i da ih u potpunosti izbace. Tu smo da razmotrimo koje su prednosti ovog načina ishrane, ukažemo na potencijalne nedostatke, i istražimo da li je jednostavno smanjiti unos mesa, a ne provesti ceo dan za šporetom (odgovor je, naravno: da).

ZAŠTO JE DOBRO SMANJITI UNOS MESA?

Glavni razlozi zbog kojih ljudi izbacuju meso iz ishrane ili smanjuju količinu u kojoj ga jedu jesu briga za sopstveno zdravlje, životnu sredinu i životinje (a u 2020. godini i epidemiološki argumenti takođe su dobili na značaju). Ipak, u isto vreme, ukupan procenat vegetarijanaca i vegana se ne povećava mnogo dok je količina konzumiranog mesa u mnogim zemljama veća nego ikad. Matematika je jasna: šta god pričali javno, ljudi kao vrsta nisu baš spremni da se odreknu mesa.

Potpuno realistično, Bil Gejts u svojoj novoj knjizi "Kako izbeći klimatsku katastrofu" napominje da potpuni nestanak mesne industrije u bliskoj budućnosti nije realan scenario zato što meso igra isuviše važnu ulogu u ljudskoj kulturi.

Na primer, u Francuskoj su neki proizvodi poput kiselog testa, mesa (i prerađevina) ili ribe, kao i sir zvanično uključeni u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Prema popisu objavljenom na sajtu UNESCO-a: "gastronomska hrana naglašava jedinstvo, zadovoljstvo ukusa i ravnotežu između čoveka i proizvoda prirode". Dakle, hajde da se ne mrzimo međusobno zato što stvari nisu crno-bele u stvarnom životu.

TIPOVI FLEKSITARIJANIZMA

Postoji nekoliko načina da se trajno smanji konzumiranje mesa i mesnih prerađevina, a ovo su neki od najzastupljenijih u okviru fleksitarijanskog načina ishrane.

BITI VEGETERIJANAC DO 6 POPODNE

Autor ovog koncepta je novinar Mark Bitman, a reč je o vrlo jednostavnom principu: jedete proizvode biljnog porekla do 18 časova, a za večeru, koja je često van kuće ili kancelarije, možete/smete da jedete meso. S obzirom na to da često večeramo sa prijateljima, jela napravljena isključivo od namirnica biljnog porekla mogu biti komplikovanija za pronaći na menijima običnih restorana.

BITI VEGETERIJANAC RADNIM DANIMA

Prednost ovog pristupa jeste u tome što je jasan i strukturiran, ali je, baš kao i sve varijante fleksitarijanizma, dovoljno i fleksibilan. Pravilo o radnim danima se može prekršiti kada osećate da se ograničavate, ali se posle može i "nadoknaditi". Na primer, ako ste u četvrtak bili sa prijateljima u restoranu koji na meniju nema jela od povrća, nema potrebe da iz njega išetate gladni ali ćete jedan dan vikenda, za uzvrat, biti vegetarijanac.

PONEDELJAK BEZ MESA - MEATLESS MONDAYS

Istraživanja pokazuju da smo posebno zainteresovani za pravljenje promena ponedeljkom, više nego bilo kog drugog dana u nedelji. Ovo je dan kada ljudi kreću na dijetu, počinju da vežbaju, prestaju da puše... Istraživanja pokazuju da ako želite da napravite promene koje će se ukoreniti, ponedeljak jeste najbolji dan za početak. Stoga je izbacivanje mesa ponedeljkom opcija za one koji nisu spremni za druge gorepomenute načine.

Ovaj koncept je stekao posebno široku popularnost nakon što su Pol Makartni i njegove ćerke Meri i Stela pokrenuli kampanju "Meatless Mondays" u Velikoj Britaniji još 2009. godine.

Deceniju kasnije, više od četrdeset zemalja širom sveta sve češće uzima učešće u ovom pokretu, a promovišu ga i mnoge poznate ličnosti.

IZAZOVI

Za one koji nisu spremni na dugoročne promene po pitanju izbacivanja mesa, postoje kratkoročne varijacije na temu.

Najpoznatiji izazov jeste "Veganuary". U januaru 2021. godine ovom izazovu priključilo se više od pola miliona ljudi u zapadnim zemljama, a neki dobavljači, prodavnice i restorani takođe su se pridružili sa posebnim ponudama i pogodnostima koje su promovisale ovaj izazov.

PREDNOSTI FLEKSITARIJANIZMA

Prema nekim opštim preporukama, odnos mesa i hrane biljnog porekla mogla bi da bude 50:50. Ipak, treba imati na umu da se ovde govori o mesu koje je proizvedeno na organski način, što većina mesa i njegovih prerađevina svakako nije (realno, organske farme i nisu razlog zbog kojih se nalazimo u globalnoj situaciji u kojoj smo). U praksi je preporuka dati prednost izvorima biljnih proteina u razmeri 3:1 u odnosu na one životinjske. Po nekim podacima, da bi se spasila planeta i nahranilo 10 milijardi ljudi do 2050. godine, potrošnja crvenog mesa mora se prepoloviti, dok se potrošnja povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova mora udvostručiti.

Stalan trend u ishrani po kom se jede više biljne hrane i ne preteruje sa proizvodima životinjskog porekla jeste realan i zdraviji put kako za nas pojedinačno tako i za planetu. U praksi nije ni teško izvodljiv: na primer, umesto da svakodnevno jedete na suhomesnate proizvode, crveno meso i puter, probajte da ih dozirate, što je u skladu sa savremenim pogledima na zdravu, adekvatnu ishranu. Preporuke SZO i svetskih prehrambenih zajednica takođe izveštavaju o prednostima svežeg voća i povrća, žitarica i kompleksnih ugljenih hidrata.

Bojazan da će vam ovakva ishrana biti monotona ili uskratiti mnoge opcije nije osnovana. Postoji veliki broj biljnih izvora proteina - sočivo, leblebije, kinoa, soja, pasulj i razne žitarice - koji su bogati proteinima, kao i vlaknima i antioksidansima koji se ne nalaze u mesu, samo ih je potrebno kombinovati.

Za one koji ne žele da se odreknu poznatih ukusa koje vole, razvijeni su proizvodi koji po ukusu i teksturi sve više podsećaju na meso. Tako danas možete jesti čak i čuvene švedske ćuftice napravljene od namirnica biljnog porekla. Ipak, čuvajte se prerađene hrane, sama činjenica da nešto ne sadrži meso ne mora da znači ni da je zdravo ni da je ekološki proizvedeno. Da bi zadovoljila ove zahteve, hrana treba da bude što jednostavnija i što lokalnija.

Još jedan plus fleksitarijanizma u odnosu na potpuno izbegavanje mesa jeste taj što vam on može lakše pasti sa psihološkog stanovišta. Izbegavanje i strah od određene hrane čest je put do poremećaja u ishrani i nezdravog odnosa prema hrani. Hranu ne treba demonizovati i plašiti je se.

KAKO DA SMANJITE VREME KOJE PROVODITE U PRIPREMI OBROKA

Neka istraživanja pokazuju da je priprema hrane kod kuće put do zdravije i optimalnije ishrane. Ipak, to ne znači da umesto mesa morate da kuvate samo leblebije ili pasulj (dobar izvor biljnih proteina) i provedete nekoliko sati dnevno pored šporeta. Postoje namirnice koje mogu značajno skratiti vreme pripreme obroka, a da pritom ne izgubite mnogo na njihovom kvalitetu i uživanju u njima.

Zamrznuto povrće i voće: dobra zamena za svežu hranu. Kada se zamrznu na određeni način, praktično ne gube svoju hranljivu vrednost

Mahunarke iz konzerve: ako se isperu, neće se razlikovati od kuvanih mahunarki

Kuvanje u većim količinama: supu ili mahunarke možete kuvati nekoliko dana unapred, a zatim samo zagrejati jelo

Alternative mesu biljnog porekla mogu pronaći u mnogim supermarketima, a po ukusu, teksturi i načinu kuvanja one sve više podsećaju na životinjske proizvode.

Uprkos činjenici da je reč "fleksitarijanizam" kod nas relativno malo poznata, čak i naša tradicionalna kuhinja ima neka odlična jela na biljnoj bazi dok je kultura izbegavanja mesa ukorenjena u našoj treadiciji preko hriščanstva i postova koje ono propagira. Najbolje od svega ipak jeste činjenica da zaista ne morate postati vegetarijanac ili vegan da biste poboljšali svoje zdravlje. Šta čekate? Odaberite svoju vrstu fleksiterijanzima.

Izvor: Buro247.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.