DRAMATIČNO UPOZORENJE - ALKOHOLIČARI SVE MLAĐI: Prvo pijanstvo sa 13, svaki deseti ima manje od 30 godina

Mladi u Srbiji prvo alkoholno piće popiju sa 13 godina, prvo pijanstvo najčešće dožive u 15. godini života, dok trenutno svaki deseti lečeni alkoholičar u našoj zemlji ima manje od 30 godina!

Nedavno sprovedena istraživanja Evropske komisije, pokazuju da je slična situacija i u čitavoj Evropi, gde svaki peti stanovnik između 15. i 24. godine redovno pije alkohol.

Obično se prvi znaci zavisnosti javljaju oko 21. godine, a na lečenje dolaze između 25. i 27. godine. U Beogradu, od ukupnog broja lečenih alkoholičara, gotovo polovinu čine mladi.

Presudni trenutak da potraže pomoć sličan je kod većine, a najvažnije je da sami postanu svesni problema. U razvoju alkoholizma presudna su tri faktora - sam alkohol, osoba sa njenim individualnim karakteristikama i okruženje.

- Dejstvo alkohola na psihofizičko stanje mladog organizma je neuporedivo negativnije nego što je slučaj kod odraslih osoba - objašnjava dr Nataša Dostanić, psihijatar i rukovodilac Odeljenja za alkoholizam i politoksikomaniju Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Rana upotreba alkohola govori nam o mogućem riziku u pogledu prihvatanja "zavisničkih navika", stila života i sistema vrednosti.

Alkoholna zavisnost javlja se nakon višegodišnjeg učestalog konzumiranja većih količina pića, uglavnom posle osam godina konstantnog ispijanja čašica. I pandemija koja je uticala na sve sfere života, omladinu je samo dodatno pogurala ka ovom poroku. Pogotovo kada im je potrebno brzo oslobođenje od neprijatnih emocija, neraspoloženja, osećanja nesigurnosti i usamljenosti, smanjenja napetosti, nervoze, ali i radi opuštanja, relaksacije i zabave.

- Alkohol je dostupna psihoaktivna supstanca, a s obzirom na to da postoji tolerantan stav naše sredine prema konzumiranju alkohola, to dodatno utiče na povećanu potrošnju pića - ističe doktorka Dostanić.

Neki faktori mogu povećavati rizik za konzumiranja i to oni koji se odnose na samog pojedinca kao što su sklonost ka agresivnom ponašanju, impulsivnost, stalno potreba za novim iskustvima, emocionalne krize, osećanje neshvaćenosti i nerazumevanja okoline.

Takođe, u rizične faktore spada i pozitivan stav roditelja prema pijenju, česte svađe u porodici, kao i disfunkcionalni porodični odnosi. Grupa vršnjaka, društvo u kojem je konzumiranje alkohola prihvatljivo ili čak poželjno ponašanje, veliki su rizici po omladinu. Sam čin opijanja kod mladih karakteriše se brzim ispijanjem većih količina alkohola, što se često završi trovanjem, komom, pa i smrću. Shodno tome, prevencija razvoja alkoholne zavisnosti je kompleksna i zahteva uključivanje i zajedničko delovanje porodice, škole, zdravstva i medija. Kad je zavisnost već stvorena, neophodno je potražiti pomoć stručnjaka.

- Potrebno je mlade osobe upoznati sa svim mogućim posledicama rizičnog ponašanja. Razumevanje roditelja, dobra komunikacija i poverenje, pomoći će im da lakše usvoje zdrave životne navike - izjavila je doktorka.

Prilikom lečenja ovog oblika zavisnosti, umnogome može pomoći razgovor sa starijom osobom u koju zavisnik ima poverenja, kao i adekvatna informisanost kroz vršnjačke radionice.

Statistika u srednjim školama

- 89 odsto srednjoškolaca probalo je jedno ili više alkoholnih pića;

- 37 odsto mladića i 14 odsto devojaka redovno pije alkohol;

- 42 odsto se barem jednom napilo.

Kad se sve sagleda, prevencija je od ključne važnosti. Neophodno je društveno odgovorno ponašanje, zakonska regulativa, marketing i razvijanje zdravijih stilova života. Za mlade od 18 do 25 godina značajne su edukacija o posledicama alkoholizma, razgovor sa školskim psihologom, a kod naglašenije porodične disfunkcionalnosti i porodična psihoterapija u specijalizovanoj ustanovi.

Iako mladi smatraju da im čašica može pružiti užitak i dobru zabavu, posledice zloupotrebe alkohola i alkoholizma su brojne. Poput saobraćajne nesreće često sa smrtnim ishodom, prerana seksualna aktivnost, problemi u školi i učenju, nasilje, kao i sam put ka alkoholizmu.

Presudan uticaj roditelja

Studije su pokazale da roditelji i te kako imaju uticaj na to da li će dete piti i koliko. Što je veće samopoštovanje mlade osobe, veća je i sposobnost da se oporavi od teških situacija i manja je verovatnoća da će piti. To samopoštovanje treba graditi odmalena ljubavlju, čak i kada nismo zadovoljni ponašanjem deteta. Ako ih pustite da ne uspeju u nečemu i pomognete mu da nauči, dete može prevazići teškoće. Treba ih hvaliti kad se trude i ohrabriti ih da daju sve od sebe kad nešto rade. Kad dete oseti da je sposobno da reši neki problem, razvijaće samopoštovanje i umeće da kaže "ne".

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.