Descendance
Kada su Španci došli u Australiju, poneli su sa sobom i gitare. Naši preci odlučili su da ih pojedu. Pojeli su, naravno, Špance, a gitare su zadržali i naučili da sviraju na njima. Ovako se na šaljiv način predstavila aboridžinska tradicionalna plesna grupa "Descendance", koju je beogradska publika prvi put gledala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Ljudi koji umeju i da se našale i da budu kritični na račun svoje prošlosti, u isto vreme su veoma ponosni na svoju bogatu tradiciju koju preko muzike, igre i mitova dele s ostatkom planete.
Čuli smo didžilidu i gitare, sedeli oko plemenske vatre, igrali se s dingom, mazali se klanovskim bojama, a kenguri su plesali oko nas. Ovi ljudi došli su u Srbiju da podele svoju kulturu s nama. Ko je hteo, mogao je slobodno da izađe na scenu i igra s njima. Žene kao ptice, muškarci kao kenguri, i nije komplikovano...
Domoroci Australije bili su podeljeni na više stotina plemena i govorili oko 600 jezika. Nekada ih je bilo mnogo više nego sada, a mnogi su nestali ili su asimilirani u savremeno australijsko društvo. Ali, ništa ne mari, izgleda da Aboridžina, pa i belih, ima sve više. U Srbiji, u Subotici, postoji grupa ljudi koja se osmelila da svira didžilidu.
Mi ostali, koji nismo toliko hrabri da počnemo da komponujemo zvuke australijske pustinje na ovom instrumentu, zadovoljili smo se mitovima.
"Descedence" malo igraju, pa sviraju i obavezno pričaju mitove. Možda nekom smešno zvuči da imaju sličnosti s balkanskim narodima, ali imaju. Na brdovitom Balkanu peva se o junaštvu Marka Kraljevića uz gusle, a u samo geografski dalekoj Australiji mitovi se govore uz didžilidu. Jedan od njih je i mit o nebeskom ocu. Kako smo čuli, u davno vreme bilo je vreme snova, dok je zemlja bila mirna i duhovi hodali kroz izmaglicu snova. Na nebu se nalazilo ono što je obećano Sve-ocu, onom koji je stvorio Zemlju, dan i noć, životinje, biljke, vodu... Sve-otac je pogledao svoje delo i, kako pripovedaju Aboridžini, prestao da sanja. On je sada gore, nedostižan je i nije u vremenu snova, jer je on, Nebeski otac, prestao da sanja i zaboravio na svet. Aborižini i danas, na maternjem jeziku, oca ne zovu samo otac, nego detetov otac.
Iako Abiridžini govore mnogo jezika i dijalekata, ove večeri su, zahvaljujući odličnoj ideji ogranizatora “Jugokoncerta”, našli zajednički jezik i sa Srbima. Nadamo se da nije samo ljubaznost prema domaćinu kada kažu da im se Srbija mnogo dopala. Bilo kako da krenete, bumerang će vam se uvek vratiti, pa neka bude bumerang dobra...
Aboridžinska tradicionalna plesna grupa "Descendance" nastala je od prve samostalne profesionalne aboridžinske plesne trupe "Naru", osnovane 1993. godine. Naru u prevodu znači "protresi nogu" - stil plesa zastupljen na poluostrvu Kejp Jork.
Veliko interesovanje za "Descendance" u Australiji i širom sveta podstaklo je razvijanje dve grupe. Jedna je imala sedište u Sidneju, a druga je istovremeno prebivala i priređivala noćne predstave u centralnoj Australiji, u Elis Springsu, u rezervatu Red centar. Plesna grupa u rezervatu Red centar nastupa od 2000. godine i privukla je hiljade posetilaca iz čitavog sveta.
U decembru 2003. godine dobila je nagradu "Brolga" za turizam, koja se dodeljuje za izvanredan nastup i poseban doprinos kulturi.
U decembru 2004. grupa "Descendance" predstavljala je Australiju na Olimpijskim igrama u Seulu, gde je među 70 zemalja osvojila Svetsku nagradu za ples i mir, u kategoriji "stilovi kultura". Ovaj događaj ostvaren je u organizaciji UNESCO-a.
Tekst: Danijela Tadić