BAKTERIJE POSTAJU SVE OTPORNIJE: Potrošnja antibiotika u Srbiji porasla za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Potrošnja antibiotika u Srbiji tokom 2020. godine porasla je za čitavih 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je alarmantan podatak na koji su ukazali lekari, jer je poznato da neracionalna i nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na ovu vrstu lekova i predstavlja jedan od najvećih izazova u javnom zdravstvu 21. veka.

Kako je upozorila epidemiolog prof. dr Vesna Mioljević iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, neracionalna i nepravilna upotreba antibiotika direktno uzrokuje porast broja bakterija rezistentnih na antibiotike, a efikasnost antibiotika u lečenju infekcija smanjuje se brzinom koja se nije mogla predvideti.

- Ako se trend porasta otpornosti na antibiotike nastavi i ako se ne budemo pridržavali preporuka o pravilnoj upotrebi antibiotika, čitav svet može ući u razdoblje koje je prethodilo otkriću ovih lekova, gde će lečenje infekcija, posebno kod kritično obolelih pacijenata, predstavljati nerešiv problem za lekare kliničare - rekla je epidemiolog prof. dr Vesna Mioljević.

Stručnjaci upozoravaju da je u ovom trenutku bitno da se u Srbiji što doslednije primenjuje Vodič za racionalnu upotrebu antibiotika i Nacionalni program sa akcionim planom za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike.

Profesor dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da je Srbija imala dobre rezultate u ovoj oblasti, ali da je to prekinula pandemija Kovida-19.

- Na tihu pandemiju antimikrobne rezistencije nadovezao se kovid i sve pomerio u neku novu realnost. Kod kovida se daje ogromna količina antibiotika. Jedan deo tih lekova je opravdan i neophodan, i to kod pacijenata koji se leče u jedinicama intenzivne nege i koji se nalaze na veštačkoj ventilaciji. Ali, zato imamo neracionalnu upotrebu antibiotika kod ljudi kod kojih to nije potrebno, koji imaju lakše forme kovida i ne zahtevaju bolničko lečenje. Korona je virusna bolest. Ona razvija upalu pluća u osnovi, ali je virusna. Tu antibiotik ne pomaže - ističe dr Stevanović.

Na osnovu iskustava koje lekari imaju iz brojnih epidemija gripa, dr Stevanović navodi da već znaju da preventivno davanje antibiotika ne smanjuje učestalost bakterijskih superinfekcija.

- Primena antibiotika za pacijente s koronom je opravdana isključivo kada postoji dokazana ili vrlo jasna sumnja na bakterijsku superinfekciju. Pacijentima s kovidom koji imaju visoke faktore zapaljenja i promene na plućima daju se drugi lekovi, a ne antibiotici, koji u tom slučaju mogu samo da u budućnosti naprave problem, a događa se, prema nekim analizama, da dosta obolelih od virusa korona u svetu i kod nas uzima i antibiotike. Za pet do deset godina videćemo kako će se to odraziti na otpornost iste osobe na te lekove, a bojim se da će to biti veći porast. Bez adekvatnog mikrobiološkog pribavljanja rezultata ne može da se govori o ciljanoj terapiji. Trebalo bi naći dobru ravnotežu pri izboru lekova i pomoći pacijentu - smatra dr Stevanović.

Kada je reč o mališanima, prof. dr Goran Vukomanović, pedijatar Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, smatra da je veliki problem propisivanje antibiotika u slučaju virusnih infekcija. On napominje da postoji strah pojedinih roditelja, ali i lekara, da će se nešto desiti ako ne daju mališanu ovaj lek.

- Tada kažu "bolje da damo antibiotik za svaki slučaj da bismo 'pokrili' dete", što je potpuno pogrešan pristup. Ako se deci mlađoj od dve godine često daju antibiotici, kasnije ona mogu da razviju sklonost ka alergijskim bolestima, uključujući astmu, metaboličke bolesti, gojaznost, autoimuna oboljenja. Postoje jasni dokazi da davanje antibiotika kod virusnih infekcija nema nikakvog efekta, ali mnogo neželjenih i te kako postoje. Sigurno je da preventivno davanje ovog leka u slučaju virusne infekcije neće sprečiti komplikacije. Uspeli smo da edukujemo pedijatre i roditelje o tome, ali nas je kovid devastirao i vratio dva koraka unazad. Neprihvatljivo je da dete koje ima pozitivan test na kovid, malo povišenu temperaturu i curenje sekreta iz nosa uzme antibiotik radi sprečavanja komplikacija. Suprotno će se dogoditi, jer može da mu se ošteti imunosistem, koji detetu treba da se u životu bori s virusima - upozorava dr Vukomanović.

Na ovu važnu temu u Srbiji je održan panel "Zaustavimo superbakterije", i to kao deo aktivnosti posvećenih obeležavanju Svetske nedelje i Evropskog dana svesnosti o antibioticima.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.