Bolesni zbog čipsa & co.
Bečki profesor Hademar Bankhofer upozorava da nas transmasti svakodnevno ugrožavaju kad zgrešimo u ishrani. One su poseban oblik masti štetnih po zdravlje, a nalaze se u kroasanima, pljeskavicama, čipsu i pomfritu.
Transmasti se dobijaju hemijskim postupkom iz biljnog i ribljeg ulja, a proizvod u kom su sadržane duže traje.
- Naučne studije su ubedljivo dokazale da su transmasti od svih masti najštetnije za naše zdravlje - kaže Bankhofer.
Ko redovno u većim količinama konzumira transmasti, snižava dobri, zaštitni HDL holesterol, a povećava štetni LDL holesterol. Stvaranjem naslaga u sudovima podstiče se prevremena arterioskleroza, a time se povećava i opasnost od srčanog infarkta i moždanog udara. Ali to nije sve – ugroženo je i zdravlje trudnica i njihovih nerođenih beba.
Kod Bankhofera ne prolazi argument da transmasti postoje i u prirodi.
- Transmasti u mastima teladi, koza, goveda i ovaca su prirodne transmasti, koje su drugačije konstruisane od veštačkih i zato nisu opasne - objašnjava bečki stručnjak.
Savet broj jedan je da generalno izbegavate masna jela. Brza hrana, masna peciva i kokice za mikrotalasnu bi samo jako retko trebalo da budu u jelovniku.
Izbegavajte namirnice na kojima stoji oznaka "tvrda biljna mast" ili "biljna mast, delimično tvrda", jer to ukazuje na transmasti. U kuhinji upotrebljavajte kvalitetna biljna ulja, bogata nezasićenim masnim kiselinama, poput maslinovog ulja ili ulja od repice. Ko, primera radi, za doručak pojede buhtlu sa švapskim sirom, za ručak pomfrit s piletinom i uveče šaku kokica iz mikrotalasne, uneo je prekomernu dozu transmasti. Ako se to desi jedanput u tri ili četiri nedelje, onda nije problem. Ali ako se dešava svakodnevno, vremenom postaje težak zdravstveni problem, i to pogotovo ako je osoba genetski sklona prevremenoj arteriosklerozi.
Compress