Konferencija “Svet u 2022.”: Maja Gojković - Važno je napraviti dobre temelje na kojima ćemo u budućnosti nastaviti da gradimo kuću kulture

The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.

Učesnici konferencije će se okupiti u maloj Sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.

„Svet u 2022“ jedna je od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications, i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o političkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.

Jubilarna deseta “Svet u 2022” konferencija održaće se 14. decembra 2021. u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a program možete pronaći na sledećem linku: www.communications.rs/svetu2022  

Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, Pokrajinske Vlade, predstavnici diplomatskog kora i bilateralnih komora i asocijacija, ekonomisti i vodeći privrednici iz Srbije i regiona, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.

Ove godine, kroz panele i studije slučaja, učesnici će pokušati da daju odgovore na pitanja sa kakvim se izazovima susreće svet u 2022, kakve su posledice globalne pandemije na našu i svetsku ekonomiju i kako ih prevazići, kako je kultura odgovorila na izazove u proteklih godinu dana i šta je očekuje u narednoj...

Konferenciju otvaraju: Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka za rudarstvo i energetiku, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.

Ovim povodom, naša sagovornica bila je Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja.

Kako izgleda biti na čelu Ministarstva za kulturu i informisanje?

– Prva godina mandata bila je izazovna pre svega zbog pandemije kovida-19 i njegovih negativnih posledica na sve oblasti društva, pa i kulture, ali i zbog brojnih nasleđenih problema iz proteklog perioda. Svojevremeno sam rekla da je potrebna hrabrost da se bude ministar kulture i pokazalo se da to nisam rekla bez razloga. Ovaj posao ne može da radi neko ko je plašljiv, za to angažovanje treba smelosti, a neophodno je i dobro zasukati rukave i rešavati probleme. Aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja u ovom periodu zasnivali smo na strateškim prioritetima razvoja kulture koje smo definisali na početku mandata Vlade, kao i smernicima Strategije razvoja sistema informisanja. Za pomake u svim oblastima u nadležnosti Ministarstva bila je važna jasna ideja, konkretne politike, kao i odlučnost da se one sprovedu.

Šta su bili prioriteti u 2021. godini?

– Ključni prioriteti su bili kreiranje dobrih zakona, ulaganje u infrastrukturu, suštinska decentralizacija kulture, kao i digitalizacija i zaštita našeg kulturnog nasleđa, posebno naše ugrožene baštine na Kosovu i Metohiji. Pokrenuli smo revizije fondova ustanova kulture, koje nisu godinama rađene. To će pokazati tačno stanje naše kulturne baštine i jasnu sliku o nestalim ili ukradenim delima, a pokazali smo da ne odustajemo od potrage za nestalim kulturnim nasleđem. Sa tim poslom ćemo nastaviti.

U ovoj prvoj godini rada bilo je važno da napravimo dobre temelje na kojima ćemo u budućnosti nastaviti da gradimo kuću kulture. Zato je važno donošenje zakona, jer u pojedinim oblastima oni uopšte nisu postojali, ili su bili zastareli. Donet je Zakon o muzejskoj delatnosti, nakon više od pola veka, koji će na moderan evropski način omogućiti zaštitu muzejske građe, kao i Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, što je važan preduslov brige o našem kulturnom i nacionalnom identitetu. Zaštitu kulturnog nasleđa vodili smo sistemski i kroz donošenje Zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca i Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar. U Narodnoj skupštini će uskoro početi rasprava o Predlogu Zakona o kulturnom nasleđu, a završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima. Započeli smo projekat revitalizacije dvoraca, vila i letnjikovaca, gde u saradnji sa evropskim partnerima i francuskim stručnjacima pravimo plan i utvrđujemo prioritete u obnovi ovog važnog segmenta našeg nasleđa. Počeli smo sa rešavanjem važnih pitanja kao što je završetak procedure izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu. Započeli smo proceduru za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi nakon osam godina. Uloženi su izuzetni napori da se istovremeno rešavaju pitanja nasleđena iz prošlosti, kao i novi izazovi, radi unapređenja ukupne situacije u domenu kulture i informisanja.

Kakvi su planovi za narednu godinu kad je u pitanju delokrug rada vašeg ministarstva?

– Budžet našeg Ministarstva za sledeću godinu je razvojni i uvećan za dve milijarde, odnosno za 16 odsto u odnosu na 2021. godinu i uspeli smo da na taj način pređemo jedan odsto ukupnog budžeta naše zemlje, što je evropski kriterijum koji Srbija do sada nije dostizala. Ovo pruža dovoljan razlog za optimizam, da ćemo uspeti da realizujemo naše planove.

Sledeća godina je za našu kulturu posebno značajna jer će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Verujem da će sve ono što smo ulagali i radili biti vidljivo u punom sjaju i da će Novi Sad biti jedna od najboljih prestonica kulture. Upravo po uzoru na projekat „Evropska prestonica kulture“ osmislili smo novi projekat Ministarstva „Prestonica kulture Srbije“. Planirali smo 300 miliona dinara za pripreme Grada Čačka koji će ovu važnu titulu poneti 2023. godine. To će omogućiti bogatiju kulturnu ponudu, unapređenje infrastrukture i privlačenje nove publike, čime i suštinski radimo na decentralizaciji kulture. Nastavićemo da se bavimo infrastrukturnim projektima i razvijanjem kulturnog života širom Srbije i kroz konkurs „Gradovi u fokusu“, za koji je izdvojeno blizu 350 miliona dinara. Verujem da su građani širom Srbije prepoznali pozitivne uticaje ovog programa, jer smo u prošloj godini podržali 44 projekta.

Nastavljamo sa podsticajima investitorima za snimanje filmova i serija. Planirali smo čak milijardu dinara više u odnosu na 2021. godinu, jer se pokazalo da ovi podsticaji veoma dobro utiču na kulturu, turizam i čitavu privredu naše zemlje. To potvrđuje i podatak da je u proteklih pet godina podržano 246 projekata, a procene su da je naša zemlja prihodovala najmanje četiri puta više u odnosu na isplaćene podsticaje. U godini pred nama započećemo rad na više kapitalnih projekata, kao što su Arhiv Jugoslavije, Caričin grad, kao i nastavak rada na arheološkom nalazištu Belo Brdo u Vinči. Nastavljaju se i radovi na novoj zgradi Istorijskog muzeja, kao i priprema za rekonstrukciju stare termoelektrane, gde će biti smešten Muzej Nikole Tesle.

Uložićemo sve napore i duboko sam uverena da ćemo uspeti da na svim poljima rada Ministarstva ostvarimo značajne i primetne pomake, koji će se dobro odraziti i na učesnike kulturnog života, kao i na društvo u celini.

Na prvom panelu konferencije ambasadori Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini.

Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmCham Srbija, Dragan Stokić, predsednik francusko-srpske privredne komore, Đorđo Markeđani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika i Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini.

Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka EIB, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.

Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na link:
https://jj349.typeform.com/to/WpovHdNB

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.