MOŽDA NEĆU BITI ŽIVA KAD NAŠ SIN POĐE U ŠKOLU: Jelena Tomašević iskreno o teškoj bolesti i činjenici da suprugu Dejanu nije ispunila najveću želju

Mnoge bolesti danas javljaju se usled "lošeg" načina života, ali i nekih spoljašnjih faktora. Stres, zagađenje, preterana konzumacija alkohola i pušenje mogu da dovedu po pojave ozbiljnih stanja gde praktično organizam počinje da "napada" sam sebe. To su autoimune bolesti, a jedna od rasprostranjenijih je lupus.

Svoje iskustvo sa ovom teškom bolešću u emisiji "Ordinacija" na RTS, opisala je Jelena, supruga proslavljenog košarkaša Dejana Tomaševića.

Prvi simptomi bolesti javili su se pre deset godina i bili su vrlo neupadljivi, kaže ova mama četvoro dece.

- Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili da imam lupus. Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom - priča Jelena i dodaje da se sve to dešavalo dok su živeli u Španiji. Potom je Dejan potpisao ugovor u Grčkoj, preselili su se u Atinu i tu je zatražila drugo mišljenje. Nažalost, dijagnoza je potvrđena.

- Doktor mi je objasnio da je, bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis - kaže i dodaje da je potom usledio dolazak u Beograd i lečenje.

O tom periodu i neočekivanoj Jeleninoj dijagnozi, proslavljeni košarkaš kaže da je bio veoma stresan - preseljenja, rođenje sina Matije... Ali ona je sve uvek stoički podnosila.

- Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo - kaže Tomašević.

Na pitanje kakvi su simptomi bolesti i zašto je toliko "teška" da osoba nije u stanju da obavlja uobičajene poslove, Jelena kaže:

- Prvo je počela temperatura koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući - ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom... To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša.

- Voleo bih da kažem da sam ja tad preuzeo te obaveze, posebno oko Matije, ali nisam. Ipak je ona pored svih bolova presvlačila bebu, hranila, dojila... - iskren je Dejan.

O tome koliko je važna podrška i ljubav supruga, kako bi se ta "bolna duša" izborila sa svime, ova hrabra dama kaže:

- Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukavlno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti... Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro - kaže i dodaje da je lupus sve poremetio:

- Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete - ispričala je sa bolnim osmehom na licu.

- Sve je išlo tako fenomenalno, ali to je ono što te vrati dva, tri, čak deset koraka unazad i pitaš se: 'Kako sad ovo, kako se živi sa ovim?'. Zašto me boli ovaj lakat, sutra kuk, prekosutra karlica, a onda sve. Taj dan kada me boli sve, tada ne mogu ništa - priča Jelena i napominje da je njihov najstariji sin Kića, koji je tada imao 17 godina, preuzeo obaveze oko dece.

- A onda počinje bes. Istinsko suočavanje sa bolešću i svime što ona nosi. Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti... Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze... Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: 'Ma, možeš ti to'. Imaš sa kim i imaš zbog koga - otkriva Jelena.

Ona je sada dobro, a pored zvanične terapije okrenula se i duhovnom isceljenju, što joj je sve zajedno uz ogromnu ljubav i podršku porodice pomoglo da prebrodi ovaj krizni period.

Izvor: Mondo.rs
Foto: CPG/Arhiva

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.