MOŽDANA GLAD: Da li smo agresivni zbog načina ishrane?

Porast agresivnosti i ljutite retorike u javnom prostoru uglavnom se pripisuje pojavi društvenih mreža, ali istraživači u oblasti ishrane i mentalnog zdravlja tvrde da većina ljudi ima skrivenu moždanu glad koja narušava kognitivne funkcije i regulaciju emocija.

Emocionalne, neracionalne, čak i eksplozivne primedbe u javnom diskursu su eskalirale poslednjih godina. Političari se vređaju tokom skupštinskih rasprava, naučnici dobijaju mejlove i komentare koji sadrže verbalno zlostavljanje i pretnje.

Šta se dešava? Ova eskalacija ljutite retorike ponekad se pripisuje isključivo društvenim mrežama. Ali da li postoje drugi činioci koji menjaju stilove komunikacije?

Istraživači u oblasti ishrane i mentalnog zdravlja i autori knjige "Bolji mozak" ("The Better Brain"), Boni Kaplan i Džulija Raklidž, tvrde da većina ljudi današnjeg doba doživljava moždanu glad koja narušava kognitivne funkcije i regulaciju emocija.

Visoko prerađena hrana

Očigledno je da problem nije u neuhranjenosti. Većina ljudi u zapadnom svetu unosi dovoljno proteina, masti (mada uglavnom loših masti) i ugljenih hidrata (obično prostih), ipak nam nedostaje glavnih mikronutrijenata (minerala i vitamina) posebno ukoliko se uglavnom hranimo visoko prerađenom hranom.

U visoko prerađene proizvode spadaju bezalkoholna pića, grickalice, zaslađene žitarice koje doručkujemo i pohovana piletina, poznati "čiken nagetsi". Ovi proizvodi sadrže gotovo zanemarljive količine nekoliko mikronutrijenata, osim ako nisu dodatno obogaćeni, ali čak i tada, samo u jako velikim količinama.

Brojne analize o opštem stanju zdravlja društva i načinu ishrane u Americi i Kanadi otkrili su poražavajuću statistiku da 48 procenata kalorijskog unosa kod ljudi svih uzrasta u Kanadi dolazi od visoko prerađenih proizvoda, a u Sjedinjenim Državama čak 67 odsto onoga što su konzumirala deca uzrasta od dve do 19 godina i 57 procenata kod odraslih.

Većina nas je svesna da je ishrana veliki problem u fizičkom zdravlju jer je kvalitet ishrane povezan sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Javnost je manje svesna uticaja ishrane na zdravlje mozga.

Mikronutrijenti i simptomi mentalnog zdravlja

S obzirom na to da se izbor hrane u našem društvu tako snažno pomerio ka visoko prerađenim proizvodima, naučnici su želeli da provere koliko unos mikronutrijenata utiče na simptome mentalnog zdravlja, posebno na razdražljivost, eksplozivni bes i nestabilno raspoloženje.

Baza naučnih dokaza o ovoj vezi je ogromna, ali se retko pominje u medijima i javnost je nedovoljno upoznata sa njima.

Desetak studija iz zemalja poput Kanade, Španije, Japana i Australije pokazalo je da ljudi koji se zdravo hrane ređe razvijaju simptome depresije i anksioznosti od ljudi koji jedu brzu hranu (uglavnom visoko prerađene proizvode).

Korelacione studije ne mogu da dokažu da je način ishrane uzrok problema mentalnog zdravlja i zato istraživači sprovode longitudinalna istraživanja i prate ispitanike bez očiglednih mentalnih problema dugi niz godina. Neki od rezultata su bili zapanjujući.

U studiji sprovedenoj na oko 89.000 ljudi u Japanu tokom 10 do15 godina praćenja, stopa samoubistava kod onih koji su konzumirali neprerađenu hranu je bila upola manja od onih koji su jeli manje zdravu.

Razdražljivost i nestabilno raspoloženje često karakterišu depresiju, tako da je relevantno da su brojne nezavisne studije otkrile da preporučivanje promene obrazaca ishrane ljudima sa drpresijom, i prelazak na mediteranski stil, značajno doprinosi poboljšanju stanja.

Dijeta u mediteranskom stilu obično sadrži puno žitarica, voća, povrća, orašastih plodova, mahunarki, morskih plodova i nezasićenih masti kao što je maslinovo ulje.

U jednoj takvoj studiji, oko jedne trećine ljudi koji su prešli na drugačiji način ishrane uz redovnu terapiju imalo je remisiju depresije posle 12 nedelja.

Pored toga ova grupa ispitanika je prijavila i uštedu od oko 20 procenata u svom nedeljnom budžetu za ishranu. Ovo takođe razbija ukorenjenu predrasudu da je zdrav način ishrane skuplji.

Suplementi nisu čarobni štapić

Mnogi često misle da se razdražljivost, eksplozivni bes i nestabilno raspoloženje mogu rešiti povećanim unosom suplemenata, ali naš mozak ne funkcioniše tako, tvrde autorke knjige "Bolji mozak".

Da bi obezbedili pravilan metabolizam mozga, potrebno je najmanje 30 mikronutrijenata kako bi se obezbedila proizvodnja neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin, kao i razbijanje i uklanjanje metaboličkih nus proizvoda.

Mnoge studije tretmana sa više nutrijenata su otkrile poboljšanu regulaciju raspoloženja i smanjenu razdražljivost i eksplozivni bes, uključujući placebo kontrolisana nasumična ispitivanja dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću i poremećajem raspoloženja.

Dokazi su jasni: dobro uhranjeno stanovništvo bolje podnosi stres, ali skrivena glad mozga je jedan od faktora koji se može promeniti i doprinosi emocionalnim izlivima, agresiji, pa čak i gubitku uljudnosti u javnom diskursu.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.