SVEČANO OTVARANJE U 20.22: Novi Sad od danas Evropska prestonica kulture

Kultura je uz mnogo simbolike dospela u zenit Novog Sada kao najviša tačka na nebu u koju se gleda. Grad je evropska prestonica kulture i slaviće to od danas pa sve do kraja godine, zajedno sa četiri hiljade umetnika koji će učestvovati u brojnim programima. Titula je ovde stigla još 2016. iz Brisela, institucija Evropske unije, koje su je tada prvi put dodelile gradu iz neke zemlje koja je tek kandidat za prijem u EU. Novi Sad je time dospeo u društvo šezdesetak kulturnih prestonica Evrope. Na početku tog niza je Atina (1985), dok je Srpska Atina, kako se Novi Sad još naziva, na tom mestu posle 36 godina.

Grad je prestoničku „krunu” dobio za 2021. godinu, ali je „krunisanje” odloženo za 2022. zbog pandemije. Odlaganja više nema i danas će prestonica kulture svečano biti „otključana”. Ceremonija otvaranja počinje simbolično u 20.22 sata kod Banovine, jedne od najlepših građevina Novog Sada, gde će se na skelama uz zgradu odigrati predstava „Zeniteum :: 2022”, čija tema su nauka i umetnost.

- Bez nauke i umetnosti, svet ne postoji. U stvari, Zeniteum je vertikalizacija duha, uzdizanje prema zenitu - poručio je reditelj predstave Dragan Živadinov, slovenački avangardni umetnik.

Organizatori iz Fondacije „Novi Sad – EPK” navode da će to biti dramska, muzička i plesno-akrobatska simfonija, čija kulisa je arhitektonski biser Dragiše Brašovana, na Bulevaru Mihajla Pupina. Glavne ličnosti predstave su matematičari Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković. Njih će glumiti Anita Mančić i Boris Isaković, a učestvovaće i desetine drugih glumaca, pevača, dizajnera zvuka, svetla, plesača, sa istaknutim solo trubačima, duvačkim ansamblom i jednom tamburom...

Naziv predstave „Zeniteum”, kako je objašnjeno, oslanja se na umetnički pokret zenitizam iz 20. veka. Nastao je oko časopisa za novu umetnost „Zenit” i njegovog urednika Ljubomira Micića, koji u doba posle Prvog svetskog rata propituje vrednosti zapadne kulture.

Scena za predstavu je visoko na skelama uz Banovinu, na čijoj kuli su velika crvena slova „Zenit”. Kulisa se pruža i iznad bulevara kao most-pasarela, pa je zbog montaže taj deo centra grada danima zatvoren za saobraćaj. Sličnih zastoja je bilo i ranije zbog programa EPK na otvorenom, koji je kulturu doslovce stavio u epicentar.

- Suština evropske prestonice kulture jeste da će Novi Sad čitave godine živeti kulturu, u svim njenim oblicima i vrstama. To je i prilika da se naši umetnici, nasleđe i ustanove predstave evropskoj sceni, ali isto tako da se predstave Novosađanima i svima koji će grad posetiti ove godine - kaže za „Politiku” predsednica Upravnog odbora Fondacije „Novi Sad – EPK” Tijana Palkovljević Bugarski.

Ona je u Novom Sadu upravnica Galerije Matice srpske, gde će se odigravati neki od velikih događaja EPK, poput izložbe o slikaru Urošu Prediću. Pored ostalog, programi će se odvijati i u kulturnim stanicama koje su napravljene kroz ovaj evropski projekat.

- Kulturne stanice su veliki uspeh Novog Sada kao EPK, jer su to nova mesta kulture koja će ostati gradu i posle 2022. godine. To će doprineti decentralizaciji kulture, da se ona iz centra širi na sve delove grada i time učini da njeni sadržaji budu bogatiji, dinamičniji i dostupni svima - kaže Tijana Palkovljević Bugarski.

Svečano otvaranje će pokazati, prema njenim rečima, šta kultura znači za razvoj svih gradova, pa i za Novi Sad.

- Kroz spoj prošlosti i sadašnjosti povezaće umetnost, nauku i nove tehnologije, ali pokazaće i šta za nas znači prošlost i nasleđe - dodaje.

Profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Miodrag Šilić navodi da je dobar primer odnosa prema nasleđu to što je nekadašnja fabrika svile u Almaškom kraju pretvorena u kulturnu stanicu „Svilara” i što je taj deo starog grada stavljen pod zaštitu.

- Bilo je možda nekih skepsi na početku rada EPK, ali su ipak stvari do kraja izvedene. Kad se sve sabere, vredelo je truda, bez obzira na kriticizam koji se čuo sa strane. Nova nervatura u kulturi ‒ njenim linkovima, kontaktima, načinu organizacije koja se uspostavlja, sigurno će dosta toga promeniti, verujem, nabolje - kaže profesor Šilić.

Kritike koje pominje dolazile su sa nezavisne umetničke scene koja je smatrala da se vodi festivalska kultura, umesto izgradnje kulture. Novosadski umetnik Zoran Pantelić iz produkcije „Kuda.org” kaže da su oni dve godine vodili intenzivne razgovore sa predstavnicima fondacije, da bi na kraju shvatili da nemaju puno dodirnih tačaka.

- Narativ priče EPK proizilazi iz marketinškog jezika koji pakuje i prodaje priču, kao što to rade firme. Puno smo pričali i analizirali, ali na kraju smo se izmakli i nastavili sami svoja istraživanja i projekte. Ostalo je osećanje razočaranosti, jer je od početka postojalo ono „uzeo ne uzeo, kajaćeš se” - kaže Pantelić.

Očekivao je da EPK donese i neke dobrobiti za nezavisnu scenu u pogledu uslova u kojima ovi umetnici rade ‒ ateljea, poreza, zakona o udruživanju građana... Posle svega, kaže da otvaranje EPK doživljava kao uragan koji treba da prođe, da se nekako spasemo, pa kud koji.

Svečano otvaranje odvijaće se u sklopu manifestacije „Doček”, za koju organizatori navode da spaja 31. decembar i 13. januar, dve Nove godine, dva pisma i dva kalendara ‒ gregorijanski i julijanski. Kao mašnica tom slavljeničkom paketu dodat je stari srpski kalendar po kome Novi Sad slavi 7530. godinu. U fondaciji objašnjavaju: „Slavimo kontinuitet života na ovim prostorima.”

Manifestacija „Doček”, kao i jesenji „Kaleidoskop kulture” ostaće, kako je ranije rekao direktor fondacije Nemanja Milenković, kao legat Novom Sadu, odnosno održavaće se i posle završetka EPK.

Svečano otvaranje EPK obeležiće i izložba u Studiju M „Vreme i vaseljena” u 18 sati. Ulaz je danas besplatan, a narednih dana se plaća. Autori dr Dušan Jovović i prof. dr Aleksandar Petrović povešće publiku na putovanje „od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa”, kroz narativ Milutina Milankovića koji se bavio nebeskom mehanikom.

Proglašenje Novog Sada evropskom prestonicom kulture odvijaće se u Srpskom narodnom pozorištu od 18 sati, što će zainteresovani moći uživo da prate isključivo putem RTS-a i RTV-a. Javni servisi će direktno prenositi i predstavu „Zeniteum” kao centralni događaj.

Kao uvod u svečani dan, svirke je juče na ulicama i trgovima imalo 12 novosadskih sastava: „Gift”, „Josip A Lisac”, „Lav hanters”, UV bend, „Dragons”, „Šinobusi”, „Zbogom Brus Li”, „Stefan i akustični gadovi”, „Kilo Kilo banda”, „Klo Klo”, „Ateist rep”, „Plavi ptičić”.

Širom Novog Sada za večeras su, povodom otvaranja EPK, planirani koncerti, doduše u zatvorenim prostorima. Plan je bio da to bude 40 lokacija, ali je fondacija EPK uoči početka slavlja saopštila o dodatnim epidemijskim merama. One treba da odlože 60 odsto koncerata planiranih u ugostiteljskim objektima, a da pojačaju mere kontrole na svirkama u produkciji fondacije, što znači da publika uz kupljenu ulaznicu prikazuje i zeleni sertifikat ili antigenski/PCR test. Obezbeđena su dva punkta za besplatno testiranje, na Trgu slobode i u Gradskoj koncertnoj dvorani. Ova dvorana je rezervisana za bosa novu francuskog „Nuvel vaga”, a Pozorište mladih za britanski elektrobend „Morčiba”. Na Sajam stiže „Van Gog”, u „Svilaru” – Bojana Vuntuširević, u Katedralu – „Kristabel”, u SNP – „Karmino”, u Sinagogu – Josipa Lisac, u KC ‒ „Srbski pravoslavni pojci”... Odložen je koncert Bilje Krstić i „Bistrika” u NIS-u.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.