Konferencija “Vojvodina u 2022.”: Jelena Blagojević - Poljoprivreda je državni prioritet

- Oko 70 odsto teritorije Republike Srbije zauzima poljoprivredno zemljište, a ta činjenica nedvosmisleno ukazuje na apsolutni značaj poljoprivrede u privrednom procvatu države - navodi Jelena Blagojević, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Sekretarka će prisustvovati konferenciji "Vojvodina u 2022." u četvrtak, 3. februara 2022. godine, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, koju organizuju kompanija "Color Media Communications" i magazin ”Diplomacy&Commerce", gde će govoriti na panelu na temu "Zelena agenda i zelena ekonomija - Poljoprivreda i zaštita životne sredine kao glavni aduti održive budućnosti Vojvodine",  a o postignućima i planovima u svom resoru, govori i za portal nadlanu.com.

Šta pokazuju najnoviji podaci o privrednom potencijalu i razvoju Srbije? Kako se oni odražavaju na sliku naše države u regionu i svetu?

- Naše tržište sve više se otvara ka tržištima u regionu i svetu. U 2010. godini izvoz je bio dve milijarde dolara, u 2020. 4,2 milijarde dolara, a prošle godine veći od pet milijardi dolara. Nedavno je potpisan sporazum pod nazivom „Open Balkan”, koji ima za cilj da se olakša trgovina, odnosno slobodan protok robe, da se ubrza proces razmene proizvoda, da se smanje troškovi i gubici koji nastaju usled dugog čekanja na graničnim prelazima. Inicijativu su osim Srbije potpisale Severna Makedonija i Albanija. To je samo jedan od načina kojima jačamo regionalnu saradnju.

Privredni razvoj podstiče se i kroz programe poput IPARD-a. Gde očekujete najveći odziv i najbolje rezultate? Koja je ukupna vrednost tih investicija tj. podsticaja?

- U okviru IPARD Mere 1 korisnici ostvaruju  podsticaje u sektorima mleka i mesa u iznosu od 5.000 do 1.000.000 evra, odnosno voća, povrća i useva, u iznosu od 5.000 do 700.000 evra. Izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju uvedeno je avansno plaćanje u iznosu od 50 odsto od odobrene vrednosti podsticaja. Na taj način se IPARD korisnicima obezbeđuje značajan deo finansijskih sredstava za realizaciju planiranih investicija, ubrzano je odobravanje subvencija i uvodi se softversko rešenje E-agrar. Zajedničkom inicijativom Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva sa Svetskom bankom, koji uvode novi model finansiranja, raspisan je i drugi javni poziv za podnošenje prijava za utvrđivanje prava za korišćenje bespovratnih sredstava u okviru „Projekta konkurentne poljoprivrede u Srbiji”. Program podrazumeva dodelu bespovratnih sredstava u iznosu od 50 odsto ukupne investicije, preostalih 40 odsto obezbeđuje se kroz kredit kod poslovnih banaka dok je preostalih 10 odsto investicije učešće korisnika. Za individualni poslovni plan to znači da je iznos između 20.000 i 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno minimalni iznos bespovratnih sredstava između 10.000 i 25.000 evra. Očekujemo veliki odziv kada je u pitanju kupovina traktora, što smo prepoznali kao jednu od primarnih potreba srpskih poljoprivrednika.

 

Kada govorimo o pčelarstvu i akvakulturi, šta te dve grane na duže staze mogu doneti privredi Srbije?

- Pčelarstvo je jedna od rastućih grana poljoprivrede, a država se trudi da je popularizuje i konstantno ulaže u tu oblast. Naš prioritet u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je upravo podrška pčelarima kroz projekat konkurentne poljoprivrede, gde pčelari mogu da investiraju u nabavku pčelarske opreme, prikolice za prevoz, izgradnje objekata za skladištenje i čuvanje pčelinjih proizvoda. Za sve koji podnesu zahtev, Ministarstvo odobrava i subvencije po košnici, pa smo tako u 2020. godini odobrili iznos subvencija od 901.933.600 dinara za čak 1.127.368 košnica. Broj zahteva u oblasti akvakulture je u porastu, ali još uvek je manji nego u pčelarstvu. Jasno nam je da važnost akvakulture direktno utiče na očuvanje biodiverziteta i unapređenje ekonomskog položaja ljudi kroz radno angažovanje.

Velike zasluge za razvoj i budućnost poljoprivrede pripadaju ženama sa sela. Koliko su one svesne te činjenice? Kako im pružate podršku?

- Bez žena sa sela, bez sumnje, društvo ne može računati na prosperitet i sigurnu budućnost jer istorija nas uči, a tradicija potvrđuje, da je seoska žena stub doma. Te žene su posvećene i vredne divljenja, one rame uz rame sa muškarcima učestvuju u najtežim poljoprivrednim poslovima. Uprkos tome, među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi svega je 29 odsto žena, a u Srbiji 12 odsto. Rešenje tog problema u ruralnim područjima je primarno u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima. Prošle godine smo prvi put obeležili Međunarodni dan žena sa sela, upravo sa idejom ohrabrivanja da postanu aktivnije, vidljivije, da preuzmu vodeće uloge za koje su nesumnjivo sposobne. Širina i raznolikost ženskog stvaralaštva, lepota njihovog umeća koje se prenosi sa generacije na generaciju su čista umetnost. Zahvalna sam ženama koje sve više prepoznaju svoj značaj u privrednom razvoju kako sela tako i grada, udružuju se, razmenjuju iskustva i kreativno se izražavaju kroz svoje proizvode. Pored toga, aktivno se uključuju i participiraju u svim programima koji su za njih dostupni. Verujem da ćemo i u ovoj godini nastaviti saradnju i dodatno ojačati njihov položaj u društvu.

Da li su mladi u željenoj meri zainteresovani za bavljenje poljoprivredom i za povratak na selo? Šta to može doneti turizmu i poljoprivredi Srbije?

- Nemoguće je zamisliti opstanak i dalji razvoj sela bez mladih kojima su potrebni sadržaj, infrastruktura i podrška za započinjanje novog posla. Zbog svega navedenog preduzeli smo više mera kao što su start up-ovi za mlade koje smo davali, podigli smo sa 700 prvobitnih zahteva na 5.500. Dobijali su za početak posla u agraru i do milion i po dinara. Paralelno sa tim pokrenuli smo subvencije za ruralni turizam, izgradnju etno sela i na kraju i IPARD3 koji će finansirati lokalne samouprave u iznosu od 100 odsto za izgradnju puteva, kanalizacije i svake druge infrastrukture koja im nedostaje. Povratak mladih na selo upravo znači ponovno oživljavanje sela, decentralizaciju, ali i stvaranje novih mogućnosti na lokalnom nivou. Kada jedna mlada osoba ili par sa detetom prepoznaju značaj i prednosti života van urbane sredine, a Ministarstvo i programi poput naših ih finansijski podrže u tome, možemo da kažemo da smo uspešno radili i da smo na dobrom putu ka napretku i prosperitetu naše Srbije.

Prethodna godina bila je izazovna na svim poljima i zbog globalne situacije sa korona virusom. Kako je pandemija uticala na razvoj poljoprivrede u Srbiji, sa kojim preprekama ste se suočili i na koje rezultate Ministarstva ste posebno ponosni?

- Prethodna godina, koja je bila jedna od najtežih za celo čovečanstvo u ovom veku, dovela je do toga da se jave novi izazovi na svim poljima poslovanja. Zahvaljujući srpskom selu i našoj prerađivačkoj industriji, Srbija je bila jedna od retkih zemalja u svetu, koja se tokom pandemije korona virusa nije suočavala sa nestašicom hrane. Upravo nam je ovo iskustvo pokazalo koliko je selo važno zbog stabilnosti ekonomije, ali i snabdevanja tržišta.

Ove godine uvećan je budžet namenjen razvoju poljoprivrede. Pored pomenutih podsticaja, koji su planovi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2022.?

- Veoma smo zadovoljni agrarnim budžetom za 2022. godinu koji je za petinu veći od prethodne godine. To govori da je poljoprivreda državni prioritet. Na taj način će država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pružiti rekordnu podršku srpskoj poljoprivredi i otvoriti mogućnost za progresni razvoj i napredak. Ulaganjem u investicije za preradu poljoprivrednih proizvoda na ovaj način jačamo prerađivačku industriju u sektoru prerade mleka, mesa, voća i povrća nasuprot prodaje sirovina. Od velikog je značaja da primarne poljoprivredne proizvode stavimo u pogon prerađivačke industrije. Srbija je zemlja u kojoj je poljoprivreda strateška grana u koju vredi ulagati. Kao i svaki drugi posao, i poljoprivreda traži primenu novih znanja, punu posvećenost i konstantna ulaganja nakon čega je uspeh izvestan.

Foto: Privatna arhiva