fbpx

Noć muzeja

Crna maca nije baksuz, bar kada je u pitanju Noć muzeja. Osmi put po redu, ljubitelji smislene zabave i provoda, ali i mnogi koji tokom godine nikad ne uđu u muzej ili galeriju, obabrali su da, noć i 14. maj bude njihov datum za dobar provod i kulturno obrazovanje.

Izložbe za svačiji ukus

Od igle do lokomotive, kad je u pitanju ponuda muzeja i galerija. Svako je mogao da nađe ove noći svoju izložbu. Slučajni prolaznici, koji skoro nečujno pevuše operske arije koje se emituju s razglasa Narodnog pozorišta, neki zato što društvo ide, drugi da bi bili viđeni kao „kulturni svet“, neko iz čiste radoznalosti, samo su neki od razloga, da se majska noć do 02:00 provede u muzeju.

Kovale su se sablje kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, igrala se kapuera, glumci su bili u ulogama čuvenih predsednika, držali su se časovi vina, a najživlje je bilo kao i svake godine u Etnografskom muzeju gde ste mogli da budete pod nekom maskom, neko drugi bar na neki minut.

Da li to, možda, našalili bi se neki Srbi prosto vole redove, pa i na ulazu u muzej, ili se radi o nečem drugačijem, pitali smo dr Vesnu Marjanović autorku Interaktivna izložbe „Maskenbal“ u Etnografskom muzeju.

- Svako drugo vreme od uobičajenog vremena zainteresuje publiku i sve ono što se uobičajeno dešava postaje i dosadno. Noć muzeja kao institucija sprovodi to veoma uspešno i dovodi posetioce u muzeje u vreme, „kad mu nije“. Noć kao neka vrsta mitskog prostora, kada se u tradicionalnoj kulturi događalo svašta i kada mašta buja, omogućava da se ostvari drugi diskurs u posmatranju izložbe ili muzealija - objašnjava Vesna Marjanović fenomen Noći muzeja.

Centralni deo Etnografskog muzeja bio je foto studio u kojem su posetioci imali priliku da se slikaju ogrnuti nekom maskom.

Od druge polovine 19. veka kada su i kod nas počeli da se priređuju maskenbali, kako priča Vesna Marjanović, učešće na maskenbalu bila je i neka vrsrta statusnog simbola.

Muzej primenjene umetnosti pozajmio je za ovu priliku odevne predmete koji se odnose na maskenbal, izložene su bile i maske Venecije, umetničko delo Tihomira Marinkovića, predstavljeni su karnevali u Veneciji, Kelnu, Belgiji.

- Maskenbal ima nekoliko motiva da zabavi, ali i da bude kritika društva. Jedna je vrsta psihoterapije, iluzije da je sve u redu, iako nije – kaže Vesna Marjanović.

„Da“ ispod Hupe

Nesvakidašnji predmet Hupa -„nebo“ nastao pre tačno jednog veka u Zemunu, bio je centralni deo postavke izložbe “Sudbonosno da ispod Hupe” u Jevrejskom istorijskom muzeju.

Po izvornom jevrejskom običaju - mlada, mladoženja i rabin pri sklapanju braka stoje ispod hupe, neke vrste ukrasnog platna.

Uprvanica Jevrejskog istorijskog muzeja Vojislava Radovanović objašnjava, da je hupa vezena tekstilija, koja koji se razapne na četiti stuba.

- Smatra se da je hupa vuče poreklo iz perioda kada su Jevreji bili nomadi i stočari i kada je mlada dolazila u šator mladoženje. To je simbol krova nad glavom, koji nije bio od čvrstog materijala.
Ovaj predmet koji može retko da se vidi do pre neku godinu je upotrebljavan pri činu venčanja.

Bračni ugovor
Vojislava Radovanović objašnjava da je sastavni i bitni deo jevrejskog venčanja bio i bračni ugovor, koji je u poslednje vreme postao aktuelan ne samo kod Jevreja.

- Vrlo je sličan modernim predbračnim ugovorima, ovaj običaj star je više od 2.000 godina. Bračni ugovori su uvek ukrašavani, a u ugovoru piše sve detaljno, kako je imovina podeljena, kakve su dužnosti muškarca, a kakve žene. Tradicionalni Jevreji su se veoma pridržavali ovog običaja, ali, iako, je razvod veoma stara institucija kod Jevreja, razvodi su bili veoma retki, jer su se trudili da brak uspe, kaže Vojislava Radovanović.

Kako biti mlad?

A o tome kako se gledalo na muško – ženske odnose najbolje govori izložba “Biti lepa”. Na ovoj izložbi, u Istorijskom muzeju Srbije, prikazane su fotografije žena u Srbiji (1918 - 1940).

Koliko je bio popularan čarlston u to vreme, kako su se prve odvažne dame slikale u muškim pantalonama i sa cigaretom u ruci, pa i prve naznake erotskih fotografija, deo su ove izložbe.

Vreme kad su žene imale tanje usne, pet kilograma više nego sadašnje dame i bile na svoj način lepe, približavaju i isečci iz popularnih odnadašnjih magazina.

Posebno su zanimljivi delovi Nedeljnih ilustracija koji govore o istim mukama sadašnjih žena i žena od pre skoro jednog veka.

Kako imati lepe noge i ostati što duže mladolik, neki su od problema koji su mučili i ondašnje žene, a odgovori novinara Nedeljnih ilustracija su jasni :“recepta pravog nema, ali raznovrsna ishrana, samopouzdanje, i malo koketerije” mogu da pomognu.

Kultruna mapa Evrope

Kad je u pitanju Noć muzeja nezaobilazno mesto bio je i Narodni muzej gde je prikazano “Blago kneževskih grobova”. Publika je mogla da vidi najznačajnija otkrića sa kraja 6. i početka 5. veka pre nove ere koja govore o bogatstvu, kompleksnosti i jedinstvenosti gvozdenodopskih kultura centralnog Balkana.

Na izložbi pored kratera iz Trebeništa koji je prvi put nakon konzervacije javnost mogla da vidi bilo je izloženo i 28 izuzetnih arheoloških artefakata iz bogatih zbirki Narodnog muzeja. Ova izložba, kako podvlače autori, opravdano insistira na posebnosti kultura centralnog Balkana i značaju Srbije na arheološkoj mapi Evrope.

A ako je suditi po Noći muzeja Srbija je sigurno bitno i nezaobilazno mesto na kulturnoj mapi Evrope.

Danijela Tadić

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.