Orthodox Celts

Jednog lepog dana sveti Patrik umešao je prste u srpsku muzičku scenu… Rezultat – više nego uspešan! Petnaest godina kasnije, grupa “Orthodox Celts” i dalje je dostojan predstavnik irskog zvuka na ovim prostorima.

Za mnoge iznenađujuća lokacija – Dom sindikata, u samom startu pokazala se kao neadekvatna za ono na šta je njihova publika navikla. Veća bina, dobar zvuk i neke druge “pogodnosti” ove sale sigurno imaju svojih prednosti. Ali SKC, ili otvoreni prostor na Beer festu, recimo, daju više mogućnosti za “luđi” provod uz “Irce”. 

U svakom slučaju, članovima benda uspelo je da ostvare ono što su hteli. Na istom mestu okupili su i staru i novu publiku, najvernije fanove koji ih prate od početka i “mlade nade”, od kojih su neki tek prohodali kada je bend nastao! Svi zajedno, opremljeni zeleno-belim dresovima, šalovima i maramama, još pre koncerta izgledali su kao velika, vesela družina spremna za dobar provod! Ako uzmete u obzir tu neverovatnu količinu pozitivne energije koja je već bila tu i pre nego što je bend izašao na binu, onda ne iznenađuje frenetičan aplauz koji se začuo kada su se svetla u sali pogasila, najavljujući početak koncerta. 

Simbolično i potpuno u skladu s onim što predstavljaju, najpre su se s bine začule gajde. Aplauz se nastavio, ruke su već bile u vazduhu, a velikom broju prisutnih trebalo je samo nekoliko minuta da se prepuste zaraznim ritmovima irskog folka, te su prolazi između redova u sali već nakon prve pesme bili popunjeni. 

Kao i uvek, pozitivan i spreman za dobru svirku, Aleksandar Petrović, ili je možda bolje reći – Aca Seltik, trčao je po bini i podizao publiku. “Gde ste, ljudi? Gde ste, Srbi? Gde ste, Kelti?!” U stilu Brusa Dikinsona (“Iron Maiden”), koji mu je očigledno bio (dobar) uzor kada je scenski nastup u pitanju, od početka je bio više nego raspoložen da publiku drži na nogama! 

Domaćim “Keltima” ritam se lepio za stopala i sve je manje bilo “suzdržanih”! Kada su se začuli uvodni taktovi jedne od njihovih najpoznatijih pesama, “Green Roses”, Aca je izašao na binu sa bakljom! Nakon ovog poteza, svi su bili na nogama… “Nije vam trebalo mnogo da se zagrejete, vidim…” 

Pre 15 godina započeli su priču koja ih je dovela do mesta jednog od najzapaženijih domaćih bendova. Vredelo je to pomenuti… “Za ovih 15 godina, shvatili smo da sve ima dva lica…” Odličan uvod za “Two Faces”, jednu od pesama s poslednjeg albuma “One Two Five”, izdatog pre tačno godinu dana. Kako su i najavljivali, šetali su se kroz celu svoju karijeru, čak su se i našalili da u publici sigurno ima onih koji neke od tih pesama nikada nisu čuli uživo. Smenjivali su se tradicionali i njihove autorske pesme, starije i novije, publika je pevala s njima ili uživala u virtuozno izvedenim instrumentalima. “Madirine Rue”, “The Sparrow Song”… 

A onda je na red došao i “podmladak”! Nakon dugih godina “usamljenosti” na našoj sceni, pojavili su se mladi bendovi spremni da brane boje Irske! Svakako najzapaženiji među njima jesu “Irish Stew”. Odlično su se uklopili u atmosferu i, izgleda, uspeli da “polože prijemni”, jer je fantastično zvučalo njihovo gostovanje na pesmi “Irish Rover”. Zatim oduševljenje na “Rocky Road”, pa neke od starih, koje “Ortodoksi” nisu svirali više od deset godina, onda “Sindidun”, “Queen of the Day”, “Far Away”, a provukao se tu negde i Fil Lajnot… 

Grupice najzagrejanijih fanova pele su se na binu, više nije bilo dovoljno đuskati između stolica! A kada je izašla Ana Đokić, do skoro prva violina “Keltsa”, svi su u glas skandirali: “Ana, mi te volimo!” Salu su osvetlile samo dve baklje koje je držao veseli frontmen. Zajedno su odsvirali tradicionalni instrumental “The Celts Strike Again”, dok je Seltik uzvikivao: “‘Ajmo, Kelti! Da vas čujem!” Atmosfera u Domu sindikata bila je gotovo neverovatna! Dok su svirali poslednju pesmu u regularnom delu koncerta, “Drinking Song”, obezbeđenje već nije imalo rešenje kako da stotinak ljudi, od kojih se članovi benda više nisu ni videli, skloni sa bine! Svi su veselo igrali i pevali “We are drinkin’ beer, we are drinkin’ gin, no matter what’s in the bottle, we are drinkin’ everything!” 

Kada su se vratili na bis, morali su prvo da zamole publiku da ostane tu gde jeste… “Drž’te rov!”, rekao je Aca Seltik i predstavio ostatak benda, koji je zaista fantastično izneo ovu svirku. Bubnjevi – Dušan Živanović, bas – Dejan Grujić, gitara – Vladan Jovković, bendžo, mandolina i još ponešto – Dejan Lalić, gost na klavijaturama – Darko Grujić, “frulaš” Dejan Popin, i “zastavnik” na violini – Nikola Stanojević… 

“Down the River”, “Nancy Whiskey”… 

Puna dva sata “Orthodox Celts” su raspoloženje publike držali na istom nivou. I kada se to najmanje očekivalo, izašli su na drugi bis… 

Neverovatna energija koju irski folk nosi sa sobom, neizmerna ljubav “Ortodoksa” prema muzici i želja da publici učine veče što veselijim, zajedno sa svetim Patrikom napravili su sjajan spoj… Sada me već zaista ne iznenađuju osmesi na licima pre koncerta… Svi su znali šta ih očekuje! 

Ljiljana Zdravković

Intervju s Acom Seltikom pročitajte ovde:

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.