DUGA I NAPORNA PROCEDURA: Kako usvojiti dete u Srbiji?

U nestabilnom i kriznom vremenu u kakvom živimo, porodice pucaju, a deca ostaju bez roditelja, napuštena, odbačena, a mnogima je nažalost mamu i tatu odnela bolest i ostali su sami, prepušteni sistemu, u domovima za nezbrinute ili privremeno kod hranitelja. Na sreću, deo mališana, koji sanjaju svoju sobu, porodični dom i roditeljsku ljubav, ipak bude usvojen. Bračni, ali i nevenčani parovi, koji se odluče da usvoje dete, čine sigurno jedno od najhumanijih dela, kojim obogaćuju, a ponekad i spasavaju nečiji život. U 2021. godini u Srbiji je iz hraniteljskih porodica usvojeno 13. dece, njih 10 sada žive sa mamama i tatama u našoj zemlji, dok je troje mališana otišlo u inostranstvo.

U Srbiji se svaki šesti par (prema nezvaničnim podacima), leči od steriliteta, a oni koji izgube nadu u izlečenje ili dođu u godine kada je i procedura vantelesne oplodnje nemoguća, često se odlučuju da usvoje dete.

- U protekloj godini je iz hraniteljskih domova 13. dece otišlo na usvojenje. Među njima je desetoro koje su usvojili parovi iz Srbije i troje koji su usvojeni u inostranstvu. Procedura za usvajanje podrazumeva podnošenje zahteva i određene dokumentacije koju par mora da priloži nadležnom Centru za socijalni rad. Oni potom organizuju obuku za usvojiteljske parove. Ta obuka slična je kao i ona za buduće hranitelje, a sastoji se od osam tematskih sesija, nakon čega treneri, koji vrše edukaciju pišu izveštaj o podobnosti para za usvojenje. Prolaznost parova je uglavnom dosta visoka. Onog trenutka kad dobiju potvrdu da su podobni da budu usvojiteljski par, ti ljudi ulaze u Jedinstveni registar potencijalnih usvojitelja koji poseduju opštu podobnost u Ministarstvu za socijalna pitanja - rekla je Ana Simić, rukovodilac stručne službe Centra za porodični smeštaj i usvojenje.

Parovi za usvajanje najčešće traže mlađu decu stabilnog zdravlja.

- Centar za socijalni rad predlaže koja deca su formalno pravno čista za usvojenje, odnosno gde su roditelji lišeni roditeljskog prava ili ako su preminuli, a deca nemaju srodnike. Dešava se da majke ostave dete u porodilištu i više se nikada ne pojave, pa tako beba ulazi u proces za usvojenje. Najčešće se usvajaju deca nižeg kalendarskog uzrasta i stabilnog zdravstvenog stanja - rekla je Simićeva.

Stranci, preko agencija koje imaju protokole sa našom državom, realizuju usvajanje dece iz Srbije.

- Naša država ima potpisane protokole sa zemljama sa kojima se vrše inostrana usvojenja. To se ne radi nasumično, a usvojiteljske parove iz inostranstva, njihove agencije koje se tamo bave ovom procedurom, procenjuju par i šalju taj izveštaj našem ministarstvu. Oni to dalje prosleđuju centrima za socijalni rad i potom predlažu decu koja idu na usvojenje. Na inostrana usvojenja uglavnom idu deca sa smetnjama u razvoju ili deca iz romske populacije. U zapadnim zemljama imaju veliku podršku svog sistema, dobijaju ogromne benefite od države za decu sa specifičnim potrebama. Imaju generalno sistemski dobro rešenu podršku za porodice koje usvajaju decu sa smetnjama u razvoju. Kada stranci usvoje decu iz Srbije, u narednih godinu dana, agencija preko koje je išla papirologija u obavezi je da našem ministarstvu šalje izveštaje o tome kako se dete prilagodilo porodici i životu u drugoj zemlji - objasnila je Simićeva.

Centar za socijalni rad ima nadležnost organa staratelja i donosi odluku o usvojiteljskoj porodici. Podaci o deci koja su podobna za usvojenje, kao i podaci o usvojiteljskim porodicama, nakon izvršenih stručnih postupaka, dostavljaju se nadležnom Ministarstvu za socijalna pitanja. Ukoliko Ministarstvo konstatuje pravilnost i zakonitost kompletne procedure, podaci se unose u registar.

Naime, usvojitelji mogu biti građani naše države, ali i strani državljani. Ako je dete 12 meseci u Jedinstvenom ličnom registru i za njega se ne mogu naći domaći usvojitelji, onda se usvojenje može dozvoliti stranim državljanima.

Proces usvojenja se odvija u nekoliko etapa

Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive, čime dokazuju ispunjenost zakonskih uslova za usvojenje. Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija, sledeći korak je procena opšte podobnosti potencijalnih usvojitelja, koja podrazumeva procenu njihovih ličnih svojstava, motivaciju za usvojenje, partnerski odnos, stabilnost braka i drugih elemenata, koji su relevantni za procenu podobnosti.

Nakon završene pripreme koja podrazumeva procenu, ali i samoprocenu supružnika, da su spremni za usvojenje, podaci se dostavljaju ministarstvu i oni ulaze u Jedinstveni registar usvojitelja. Time se potvrđuje da po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.

U ovoj etapi postoji kraći ili duži period čekanja, kada se usvojitelji pozivaju od strane centara za socijalni rad koji su nadležni za dete koje treba da se usvoji. Za svako dete se u zavisnosti od njegovih karakteristika dostavlja selektovana lista usvojitelja, od kojih stručnjaci centra za socijalni rad treba detetu da izaberu usvojiteljsku porodicu, koja će u najvećoj mogućoj meri da odgovori na potrebe deteta. Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje do trideset dana.

Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.